Јеремија 40

Ријеч која дође Јеремији од Господа кад га Невузардан, заповједник стражарски, пусти из Раме узевши га пошто бјеше окован у вериге међу свијем робљем Јерусалимским и Јудинијем, које се вођаше у Вавилон.

И узевши заповједник стражарски Јеремију, рече му: Господ Бог твој изрече ово зло за ово мјесто;

И нанесе и учини како рече, јер згријешисте Господу и не слушасте гласа његова, зато вас снађе ово.

Али сада, ево, ја те опраштам данас верига што су ти на руку; ако ти је воља поћи са мном у Вавилон, ходи, ја ћу се бринути за те; ако ли ти није воља поћи са мном у Вавилон, а ти немој; ево, сва ти је земља отворена, иди куда год хоћеш и куда ти је драго.

Или кад се он још не враћа, отиди к њему, Годолији, сину Ахикама сина Сафанова, којега је поставио цар Вавилонски над градовима Јудинијем, и остани с њим међу народом, или иди куда ти је драго. И даде му заповједник стражарски брашњенице и дар, и отпусти га.

И тако дође Јеремија ка Годолији, сину Ахикамову, у Миспу, и оста с њим у народу, који још оста у земљи.

А све војводе што бјеху у пољу и људи њихови кад чуше да је цар Вавилонски поставио Годолију, сина Ахикамова, над земљом, и да је на њему оставио људе и жене и дјецу између сиромашнога народа у земљи, који не би одведен у Вавилон.

Дођоше у Миспу ка Годолији Исмаило, син Нетанијин, и Јоанан и Јонатан, синови Каријини, и Сераја, син Тануметов, и синови Јофије Нетофаћанина, и Језанија, син некога Махаћанина, они и људи њихови.

И закле се Годолија, син Ахикама сина Сафанова, њима и људима њиховијем говорећи: Не бојте се службе Халдејцима; останите у земљи, и служите цару Вавилонском, и добро ће вам бити.

А ја ево ћу стајати у Миспи да дочекујем Халдејце који ће долазити к нама; а ви берите винограде и воће и уље, и остављајте у судове своје, и стојте у градовима својим које држите.

Тако и сви Јудејци који бијаху међу Моавцима и синовима Амоновијем и Едомцима и по свијем земљама, чувши да је цар Вавилонски оставио остатак у Јудеји и поставио над њима Годолију, сина Ахикама сина Сафанова,

Вратише се сви Јудејци из свијех мјеста куда бијаху разагнани, и дођоше у земљу Јудину ка Годолији у Миспу, и набраше вина и воћа врло много.

А Јоанан, син Каријин, и све војводе што бјеху у пољу дођоше ка Годолији у Миспу,

И рекоше му: Знаш ли да је Валис, цар синова Амоновијех, послао Исмаила, сина Нетанијина, да те убије? Али им не повјерова Годолија, син Ахикамов.

Тада Јоанан, син Каријин, рече Годолији насамо у Миспи говорећи: Идем да убијем Исмаила, сина Нетанијина, нико неће дознати. Зашто да те убије и да се расију сви Јудејци који су се скупили око тебе и да пропадне остатак Јудин?

Али Годолија, син Ахикамов, рече Јоанану, сину Каријину: Немој то чинити, јер није истина што кажеш за Исмаила.