Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Јован 18
Исус у Гетсиманији. Јудина издаја и хватање Исуса. Одвођење првосвештенику Ани. Петрово одрицање. Исус пред првосвештеницима Аном и Кајафом и пред Пилатом.
1
Рекавши ово, Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.
2
А и Јуда, издајник његов, знађаше то мјесто; јер се Исус често окупљаше ондје са ученицима својим.
3
Онда Јуда узе чету, и слуге од првосвештеника и фарисеја, и дође онамо са буктињама и свјетиљкама и оружјем.
4
А Исус знајући све шта има да му се догоди, изиђе и рече им: Кога тражите?
5
Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда, издајник његов.
6
А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу.
7
Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
8
Одговори Исус: Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду.
9
Да се испуни ријеч коју рече: Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао.
10
А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо. А слуги бјеше име Малхо.
11
Тада рече Исус Петру: Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем?
12
Онда чета и заповједник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га,
13
И одведоше га најприје Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше првосвештеник оне године.
14
А Кајафа бјеше онај што даде савјет Јудејцима да је боље да један човјек умре за народ.
15
3а Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик; а тај ученик бјеше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориште првосвештеника.
16
А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који бјеше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра.
17
Тада слушкиња вратарка рече Петру: Да ниси и ти од ученика овога човјека? Он рече: Нисам.
18
А слуге и момци бјеху наложили ватру и стајаху те се гријаху, јер бјеше хладно; а и Петар бјеше с њима, и стајаше и гријаше се.
19
Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове и за науку његову.
20
Исус му одговори: Ја говорих јавно свијету; ја свагда учих у синагоги и у храму, гдје се увијек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих.
21
Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих.
22
А када он ово рече, један од слугу који стајаху ондје удари Исусу шамар и рече: Зар тако одговараш првосвештенику?
23
Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?
24
Ана га посла свезанога Кајафи првосвештенику.
25
А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и каза: Нисам.
26
Рече један од слугу првосвештеникових, који бијаше рођак ономе што му Петар одсијече ухо: Не видјех ли ја тебе у врту са њим?
27
Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева.
28
Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху.
29
Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву оптужбу износите против овога човјека?
30
Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби.
31
А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону вашему судите му. А Јудејци му рекоше: Ми не смијемо никога погубити.
32
Да се испуни ријеч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умријети.
33
Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: Ти ли си цар јудејски?
34
Одговори му Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?
35
Пилат одговори: Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?
36
Исус одговори: Царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде.
37
Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.
38
Рече му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: Ја ниједне кривице не налазим на њему.
39
А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога?
40
Тада сви опет повикаше говорећи: Не овога, него Вараву! А Варава бјеше разбојник.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.