Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Јован 20
Васкрсење Христово – празан гроб. Марија Магдалина и Петар и Јован на гробу. Јављање Христа послије васкрсења: Марији Магдалини, Једанаесторици апостола без Томе и са Томом.
1
А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још бјеше мрак, и видје да је камен дигнут са гроба.
2
Онда отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо гдје га положише.
3
Тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу.
4
Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб.
5
И надвиривши се, видје покрове гдје леже; али не уђе.
6
Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и видје покрове гдје леже.
7
И убрус који бјеше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном мјесту.
8
Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и видје и вјерова;
9
Јер још не знађаху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих.
10
Онда се ученици опет вратише дома.
11
А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб.
12
И видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело Исусово.
13
И они јој рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Зато што узеше Господа мојега, и не знам гдје га положише.
14
И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус.
15
Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? Она, мислећи да је градинар, рече му: Господине, ако си га ти однио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узети.
16
Исус јој рече: Марија! Она, окренувши се, рече му: Равуни, што ће рећи: Учитељу!
17
Рече јој Исус: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему.
18
А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видјела Господа и да јој ово рече.
19
А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, гдје се бијаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: Мир вам!
20
И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа.
21
А Исус им рече опет: Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас.
22
И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Духа Светога!
23
Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.
24
А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус.
25
А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати.
26
И послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам!
27
Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
28
И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!
29
Рече му Исус: Зато што си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше.
30
А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој.
31
А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у име његово.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.