Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Јован 6
Христос храни пет хиљада људи, и иде по мору. Исус Христос – Хљеб живота. Неки од ученика напуштају Христа. Апостол Петар га признаје за Сина Божијег.
1
Послије тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора.
2
И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима.
3
А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својим.
4
А бијаше близу Пасха, празник јудејски.
5
Подигнувши Исус очи, и видјевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: Одакле да купимо хљеба да ови једу?
6
А ово говораше кушајући га, јер сам знађаше шта ће чинити.
7
Одговори му Филип: Ни за двјеста динара хљеба није им доста, да свако од њих само мало добије.
8
Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра:
9
Овдје има једно момче које има пет хљебова јечмених и двије рибе. Али шта је то на толико мноштво?
10
А Исус рече: Реците људима да посједају. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посједаше, дакле, људи на број око пет хиљада.
11
А Исус узе хљебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који бијаху посједали; тако и од риба колико хтједоше.
12
А када се наситише, рече ученицима својим: Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне.
13
И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечмених што преостаде иза оних који су јели.
14
А људи видјевши знамење које учини Исус, говораху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет.
15
А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам.
16
Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море,
17
И ушавши у лађу, пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима.
18
А море се подизаше од великога вјетра.
19
Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше.
20
А он им рече: Ја сам; не бојте се!
21
И хтједоше га узети у лађу; и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху.
22
Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него сами ученици његови отидоше;
23
А друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари,
24
Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса.
25
И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо?
26
Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се.
27
Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.
28
А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дјела Божија?
29
Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла.
30
А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти вјерујемо? Шта ти чиниш?
31
Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хљеб са неба даде им да једу.
32
Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хљеб са неба него Отац мој даје вам истинити хљеб са неба;
33
Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету.
34
Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хљеб!
35
А Исус им рече: Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети.
36
Него вам рекох: и видјели сте ме, и не вјерујете.
37
Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истјерати напоље.
38
Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла.
39
А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан.
40
А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
41
Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба,
42
И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао?
43
А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом.
44
Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
45
У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени.
46
Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца.
47
Заиста, заиста вам кажем: Који вјерује у мене има живот вјечни.
48
Ја сам хљеб живота.
49
Оци ваши једоше ману у пустињи, и помријеше.
50
Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре.
51
Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета.
52
Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо?
53
А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.
54
Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.
55
Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће.
56
Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.
57
Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене.
58
Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живјеће вавијек.
59
Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму.
60
Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда бесједа. Ко је може слушати?
61
А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62
А шта ако видите Сина Човјечијега да одлази горе гдје је прије био?
63
Дух је оно што оживљава, тијело не користи ништа. Ријечи које вам ја говорим дух су и живот су.
64
Али има међу вама неких који не вјерују. Јер знађаше Исус од почетка који су то што не вјерују, и ко ће га издати.
65
И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мојега.
66
Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим.
67
А Исус рече Дванаесторици: Да нећете и ви да одете?
68
Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога.
69
И ми смо повјеровали и познали да си ти Христос Син Бога живога.
70
Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? И један од вас је ђаво.
71
А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер он намјераваше да га изда, иако бјеше један од Дванаесторице.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.