Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Јован 16
Наставак Опроштајне бесједе: о гоњењу ученика. Обећање Светог Духа. Жалост и радост ученика. Молитва у име Исусово. Предсказивање бјекства ученика.
1
Ово сам вам казао да се не саблазните.
2
Изгониће вас из синагога; Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.
3
И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.
4
Али ово сам вам казао да се, када дође час, сјећате овога да вам ја казах; а испочетка не казах вам ово, јер бијах с вама.
5
А сада идем Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш?
6
Али зато што сам вам ово казао, жалост је испунила срце ваше.
7
Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама.
8
И кад Он дође, покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд.
9
За гријех, дакле, што не вјерују у мене;
10
За правду, пак, што идем Оцу својему, и више ме нећете видјети;
11
А за суд, што је кнез овога свијета осуђен.
12
Још вам имам много говорити, али сада не можете носити.
13
А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази.
14
Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам.
15
Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам.
16
Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу.
17
Тада неки од ученика његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме; и: Ја идем Оцу?
18
Говораху, дакле: Шта је то што каже: мало? Не знамо шта говори.
19
А Исус разумије да хтједоше да га питају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом, што рекох: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, и угледаћете ме.
20
Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.
21
Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дијете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човјек на свијет.
22
И ви, дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас.
23
И у онај дан нећете ме питати ништа. 3аиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам.
24
До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена.
25
Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу.
26
У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас;
27
Јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и вјеровали да ја од Бога изиђох.
28
Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет остављам свијет, и идем Оцу.
29
Рекоше му ученици његови: Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш.
30
Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе вјерујемо да ти од Бога изиђе.
31
Исус им одговори: Сада ли вјерујете?
32
Ево, долази час, и већ је дошао, да се разбјегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.
33
Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам побиједио свијет.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.