Novi zavet · Zakonske knjige (Sveto Jevanđelje)
Jovan 16
Nastavak Oproštajne besjede: o gonjenju učenika. Obećanje Svetog Duha. Žalost i radost učenika. Molitva u ime Isusovo. Predskazivanje bjekstva učenika.
1
Ovo sam vam kazao da se ne sablaznite.
2
Izgoniće vas iz sinagoga; Ali dolazi čas kada će svaki ko vas ubije misliti da Bogu službu prinosi.
3
I to će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene.
4
Ali ovo sam vam kazao da se, kada dođe čas, sjećate ovoga da vam ja kazah; a ispočetka ne kazah vam ovo, jer bijah s vama.
5
A sada idem Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: kuda ideš?
6
Ali zato što sam vam ovo kazao, žalost je ispunila srce vaše.
7
No ja vam istinu govorim: bolje je za vas da ja odem, jer ako ja ne odem, Utješitelj neće doći k vama; ako li odem, poslaću ga k vama.
8
I kad On dođe, pokaraće svijet za grijeh, i za pravdu, i za sud.
9
Za grijeh, dakle, što ne vjeruju u mene;
10
Za pravdu, pak, što idem Ocu svojemu, i više me nećete vidjeti;
11
A za sud, što je knez ovoga svijeta osuđen.
12
Još vam imam mnogo govoriti, ali sada ne možete nositi.
13
A kada dođe On, Duh Istine, uvešće vas u svu istinu; jer neće govoriti od sebe, nego će govoriti ono što čuje, i javiće vam ono što dolazi.
14
On će mene proslaviti, jer od mojega će uzeti, i javiće vam.
15
Sve što ima Otac moje je, zato rekoh da će od mojega uzeti, i javiti vam.
16
Još malo, i nećete me vidjeti, i opet malo i ugledaćete me, jer ja idem Ocu.
17
Tada neki od učenika njegovih rekoše među sobom: Šta je to što nam kaže: Još malo, i nećete me vidjeti, i opet malo i ugledaćete me; i: Ja idem Ocu?
18
Govorahu, dakle: Šta je to što kaže: malo? Ne znamo šta govori.
19
A Isus razumije da htjedoše da ga pitaju, pa im reče: Zato li se zapitkujete među sobom, što rekoh: Još malo, i nećete me vidjeti, i opet malo, i ugledaćete me.
20
Zaista, zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svijet će se radovati; i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost.
21
Žena kad rađa trpi muku, jer dođe čas njezin; a kada rodi dijete, više se ne opominje žalosti, zbog radosti što se rodi čovjek na svijet.
22
I vi, dakle, imate sada žalost; ali ću vas opet vidjeti, i radovaće se srce vaše, i radost vašu niko neće uzeti od vas.
23
I u onaj dan nećete me pitati ništa. 3aista, zaista vam kažem da što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam.
24
Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena.
25
Ovo sam vam govorio u pričama; ali dolazi čas kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam otvoreno javiti o Ocu.
26
U onaj dan ćete u ime moje zaiskati, i ne kažem vam da ću ja umoliti Oca za vas;
27
Jer sam Otac ljubi vas, zato što ste vi ljubili mene, i vjerovali da ja od Boga iziđoh.
28
Iziđoh od Oca, i došao sam na svijet; opet ostavljam svijet, i idem Ocu.
29
Rekoše mu učenici njegovi: Eto sad otvoreno govoriš, i priču nikakvu ne govoriš.
30
Sada znamo da sve znaš, i ne treba da te ko pita. Po tome vjerujemo da ti od Boga iziđe.
31
Isus im odgovori: Sada li vjerujete?
32
Evo, dolazi čas, i već je došao, da se razbjegnete svaki na svoju stranu, a mene sama ostavite; ali nisam sam, jer je Otac sa mnom.
33
Ovo sam vam kazao, da u meni mir imate. U svijetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, ja sam pobijedio svijet.
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.