Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Јован 3
Исусов разговор с Никодимом. Ново свједочанство Јованово о Христу. Наука Христова је са неба.
1
А бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јудејски.
2
Он дође Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао; јер нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Бог с њим.
3
Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго, не може видјети Царства Божијега.
4
Рече му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
5
Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.
6
Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.
7
Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго.
8
Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа.
9
Одговори Никодим и рече му: Како може то бити?
10
Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш?
11
Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо, и свједочанство наше не примате.
12
Кад вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско?
13
И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу.
14
И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији.
15
Да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни,
16
Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Јединороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни.
17
Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега.
18
Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега.
19
А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла.
20
Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла.
21
А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.
22
Потом дође Исус и ученици његови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше.
23
А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те се крштаваху.
24
Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.
25
Тада настаде распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења.
26
И дођоше Јовану и рекоше му: Рави, онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ено крштава, и сви иду њему.
27
Јован одговори и рече: Не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.
28
Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос него сам послан пред њим.
29
Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је.
30
Он треба да расте, а ја да се умањујем.
31
Који одозго долази над свима је. Који је са земље од земље је, и од земље говори; а који долази с неба над свима је;
32
И што је видио и чуо, то свједочи; и свједочанство његово нико не прима.
33
Који прими свједочанство његово, потврди да је Бог истинит.
34
Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.
35
Јер Отац љуби Сина, и све је дао њему у руку.
36
Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.