Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Јован 19
Шибање Исуса. Трнов вијенац. Пилатова осуда Исуса. Распеће. Подјела хаљина Исусових. Старање Христово о Мајци. Посљедње ријечи и смрт. Јосиф и Никодим. Погреб.
1
Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га.
2
А војници оплетоше вијенац од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину,
3
И говораху: Здраво, царе јудејски! И удараху га по образима.
4
Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице.
5
А Исус изиђе напоље носећи трнови вијенац и пурпурни огртач. И рече им Пилат: Ево човјека!
6
Када га, дакле, видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу.
7
Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим.
8
Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.
9
И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.
10
Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим?
11
Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи гријех.
12
Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.
13
Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата.
14
А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш!
15
А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара.
16
Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.
17
И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота.
18
Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини.
19
Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар јудејски.
20
И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски.
21
А првосвештеници јудејски говораху Пилату: Не пиши: цар јудејски, него да он рече: ја сам цар јудејски.
22
Пилат одговори: Што писах, писах.
23
Војници, пак, када разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише четири дијела, свакоме војнику по дио и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана изједна.
24
Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу коме ће допасти. Да се испуни Писмо које говори: Раздијелише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише коцку. Војници, дакле, тако учинише.
25
А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.
26
А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина!
27
Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи.
28
Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: Жедан сам!
29
Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим.
30
А кад Исус окуси оцат, рече: Сврши се! И преклонивши главу предаде дух.
31
А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину.
32
Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим;
33
А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише му голијени,
34
Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.
35
И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви вјерујете.
36
Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити.
37
И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше.
38
А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли Пилата да узме тијело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово.
39
А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.
40
Тада узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују.
41
А на ономе мјесту, гдје бјеше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не бијаше положен.
42
Ондје, дакле, због петка јудејскога, пошто бјеше близу гроб, положише Исуса.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.