Izlazak 16

Od Elima se podigoše, i sav zbor sinova Izrailjevijeh dođe u pustinju Sin, koja je između Elima i Sinaja, petnaestoga dana drugoga mjeseca pošto izidoše iz zemlje Misirske.

I stade vikati sav zbor sinova Izrailjevijeh na Mojsija i na Arona u pustinji,

I rekoše im sinovi Izrailjevi: Kamo da smo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj kad sjeđasmo kod lonaca s mesom i jeđasmo hljeba izobila! Jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor glađu.

A Gospod reče Mojsiju: Evo, učiniću da vam daždi iz neba hljeb, a narod neka izlazi i kupi svaki dan koliko treba na dan, da ga okušam hoće li hoditi po mome zakonu ili neće.

A šestoga dana neka zgotove što donesu, a neka bude dvojinom onoliko koliko nakupe svaki dan.

I reče Mojsije i Aron svijem sinovima Izrailjevijem: Doveče ćete poznati da vas je Gospod izveo iz zemlje Misirske;

A sjutra ćete vidjeti slavu Gospodnju; jer je čuo viku vašu na Gospoda. Jer šta smo mi da vičete na nas?

I reče Mojsije: Doveče će vam dati Gospod mesa da jedete, a ujutru hljeba da se nasitite; jer je čuo Gospod viku vašu, kojom vičete na nj. Jer što smo mi? Nije na nas vaša vika nego na Gospoda.

I reče Mojsije Aronu: Kaži svemu zboru sinova Izrailjevih: Pristupite pred Gospoda, jer je čuo viku vašu.

I kad reče Aron svemu zboru sinova Izrailjevih, pogledaše u pustinju, i gle, slava Gospodnja pokaza se u oblaku.

I Gospod reče Mojsiju govoreći:

Čuo sam viku sinova Izrailjevih. Kaži im i reci: Doveče ćete jesti mesa, a sjutra ćete se nasititi hljeba, i poznaćete da sam ja Gospod Bog vaš.

I uveče doletješe prepelice i prekriliše oko, a ujutru pade rosa oko okola;

A kad se diže rosa, a to po pustinji nešto sitno okruglo, sitno kao slana po zemlji.

I kad vidješe sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugomu: Šta je ovo? Jer ne znadijahu šta bješe. A Mojsije im reče: To je hljeb što vam dade Gospod da jedete.

To je za što zapovjedi Gospod: Kupite ga svaki dan koliko kome treba za jelo, po gomor na glavu, po broju duša vaših, svaki neka uzme za one koji su mu u šatoru.

I učiniše tako sinovi Izrailjevi; i nakupiše koji više, koji manje.

Pa mjeriše na gomor, i ne dođe više onom koji nakupi mnogo, niti manje onom koji nakupi malo, nego svaki nakupi koliko mu je trebalo da jede.

I reče im Mojsije: Niko da ne ostavlja od toga za sjutra.

Ali ne poslušaše Mojsija, nego neki ostaviše od toga za sjutra, te se ucrva i usmrdje. I rasrdi se Mojsije na njih.

Tako ga kupljahu svako jutro, svaki koliko mu trebaše za jelo; a kad sunce ogrijevaše, tada se rastapaše.

A u šesti dan nakupiše hljeba dvojinom, po dva gomora na svakoga; i dođoše sve starješine od zbora, i javiše Mojsiju.

A on im reče: Ovo kaza Gospod: Sjutra je subota, odmor svet Gospodu; što ćete peći, pecite, i što ćete kuhati, kuhajte danas; a što preteče, ostavite i čuvajte za sjutra.

I ostaviše za sjutra, kao što zapovjedi Mojsije, i ne usmrdje se, niti bješe crva u njemu.

I reče Mojsije: Jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas nećete naći u polju.

Šest ćete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neće biti.

I u sedmi dan izidoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše.

A Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovjestima mojim i zakonima mojim?

Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestoga dana hljeba na dva dana. Stojte svaki na svom mjestu, i neka ne odlazi niko sa svojega mjesta u sedmi dan.

I počinu narod u sedmi dan.

I dom Izrailjev prozva taj hljeb mana; a bijaše kao sjeme korijandrovo, bijela, i na jeziku kao medeni kolači.

I reče Mojsije: Ovo je zapovjedio Gospod: Napuni gomor toga, neka se čuva od koljena do koljena vašega, da vide hljeb kojim sam vas hranio u pustinji kad vas izvedoh iz zemlje Misirske.

I reče Mojsije Aronu: Uzmi krčag i naspi pun gomor mane, i metni pred Gospoda da se čuva od koljena do koljena vašega.

I ostavi ga Aron pred svjedočanstvom da se čuva, kao što zapovjedi Gospod Mojsiju.

A sinovi Izrailjevi jedoše manu četrdeset godina dok ne dođoše u zemlju u kojoj će živjeti; jedoše manu dok ne dođoše na među zemlje Hananske.

A gomor je desetina efe.