Stari zavet · Zakonske knjige
Izlazak 33
Zapovijest za polazak. Mojsije se moli za skrušeni narod i žudi vidjeti slavu Gospodnju.
1
I reče Gospod Mojsiju: Idi, digni se odatle, ti i narod koji si izveo iz zemlje Misirske, put zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu govoreći: Sjemenu tvojemu daću je.
2
I poslaću pred tobom anđela, i izagnaće Hananeje, Amoreje i Heteje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje.
3
I odvešće vas u zemlju gdje teče mlijeko i med; jer neću sam ići s tobom zato što si narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem.
4
A narod čuvši ovu zlu riječ, ožalosti se, i niko ne metnu na se svojega nakita.
5
Jer Gospod reče Mojsiju: Kaži sinovima Izrailjevijem: Vi ste narod tvrdovrat; doći ću časom usred tebe, i istrijebiću te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znaću šta ću činiti s tobom.
6
I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje kod gore Horiva.
7
A Mojsije uze šator i razape ga sebi iza okola daleko, i nazva ga šator od sastanka, i ko god tražaše Gospoda, dolažaše k šatoru od sastanka iza okola.
8
I kad Mojsije iđaše u šator, sav narod ustajaše, i svak stajaše na vratima svojega šatora, i gledahu za Mojsijem dok ne uđe u šator.
9
A kad Mojsije ulažaše u šator, spuštaše se stup od oblaka i ustavljaše se na vratima od šatora, i Gospod govoraše s Mojsijem.
10
I sav narod, videći stup od oblaka gdje stoji na vratima od šatora, ustajaše sav narod, i svak se klanjaše na vratima od svojega šatora.
11
I Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori čovjek s prijateljem svojim. Potom se vraćaše Mojsije u oko, a sluga njegov Isus sin Navin, momak, ne izlažaše iz šatora.
12
I reče Mojsije Gospodu: Gledaj, ti mi kažeš: Vodi taj narod. A nijesi mi kazao koga ćeš poslati sa mnom, a rekao si: Znam te po imenu i našao si milost preda mnom.
13
Ako sam, dakle, našao milost pred tobom, pokaži mi put svoj, da te poznam i nađem milost pred tobom; i vidi da je ovaj narod tvoj narod.
14
I reče Gospod: Moje će lice ići naprijed, i daću ti odmor.
15
A Mojsije mu reče: Ako neće ići naprijed lice tvoje, nemoj nas kretati odavde.
16
Jer po čemu će se poznati da smo našli milost pred tobom, ja i narod tvoj? Zar ne po tome što ti ideš s nama? Tako ćemo se razlikovati ja i narod tvoj od svakoga naroda na zemlji.
17
A Gospod reče Mojsiju: Učiniću i to što si kazao, jer si našao milost preda mnom i znam te po imenu.
18
Opet reče Mojsije: Molim te, pokaži mi slavu svoju.
19
A Gospod mu reče: Učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom. Smilovaću se kome se smilujem, i požaliću koga požalim.
20
I reče: Ali nećeš moći vidjeti lica mojega, jer ne može čovjek mene vidjeti i ostati živ.
21
I reče Gospod: Evo mjesto kod mene, pa stani na stijenu.
22
I kad stane prolaziti slava moja, metnuću te u rasjelinu kamenu, i zakloniću te rukom svojom dok ne prođem.
23
Potom ću dignuti ruku svoju, i vidjećeš me s leđa, a lice se moje ne može vidjeti.
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.