Стари завет · Историјске књиге
1. Самуилова 16
Позивање Давида и прво помазивање за цара. Давид долази на Саулов двор.
1
Господ рече Самуилу: Докле ћеш ти плакати за Саулом кад га ја одбацих да не царује више над Израиљем? Напуни рог свој уља и ходи да те пошљем к Јесеју Витлејемцу, јер између његовијех синова изабрах себи цара.
2
А Самуило рече: Како да идем? Јер ће чути Саул, па ће ме убити. А Господ одговори: Узми са собом јуницу из говеда, па реци: Дођох да принесем жртву Господу.
3
И позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти показати шта ћеш чинити, и помажи ми онога кога ти кажем.
4
И учини Самуило како му каза Господ, и дође у Витлејем; а старјешине градске уплашивши се истрчаше преда њ и рекоше му: Јеси ли дошао добро?
5
А он рече: Добро; дошао сам да принесем жртву Господу; освештајте се и ходите са мном на жртву. Па освешта и Јесеја и синове његове и позва их на жртву.
6
И кад дођоше видјевши Елијава, рече: Јамачно је пред Господом помазаник његов.
7
Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његова, јер сам га одбацио; јер не гледам на што човјек гледа: Човјек гледа што је на очима, а Господ гледа на срце.
8
И дозва Јесеј Авинадава и рече му да иде пред Самуила. А он рече: Ни тога није изабрао Господ.
9
Потом Јесеј рече Сами да иде. А он рече: Ни тога није изабрао Господ.
10
Тако рече Јесеј, те прођоше седам синова његовијех пред Самуила; а Самуило рече Јесеју: Није Господ изабрао тијех.
11
Потом рече Самуило Јесеју: Јесу ли ти то сви синови? А он рече: Остао је још најмлађи; ено га, пасе овце. Тада рече Самуило Јесеју: Пошљи, те га доведи, јер нећемо сједати за сто докле он не дође.
12
И посла, те га доведе. А бијаше смеђ, лијепијех очију и лијепа стаса. И Господ рече: Устани, помажи га, јер је то.
13
Тада Самуило узе рог с уљем и помаза га усред браће његове, и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тога дана. Потом уста Самуило и отиде у Раму.
14
А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.
15
И рекоше Саулу слуге његове: Гле, сада те узнемирује зли дух Божији.
16
Нека господар наш заповиједи слугама својим које стоје пред тобом, да потраже човјека који зна ударати у гусле, па кад те нападне зли дух Божији, нека удара руком својом и одлакшаће ти.
17
И рече Саул слугама својим: Потражите човјека који зна добро ударати у гусле, и доведите ми га.
18
А један између слуга његовијех одговори и рече: Ево, ја знам сина Јесеја Витлејемца, који умије добро ударати у гусле, и храбар је јунак и убојник, и паметан је и лијеп, и Господ је с њим.
19
И Саул посла људе к Јесеју и поручи: Пошљи ми Давида, сина својега, који је код оваца.
20
А Јесеј узе магарца и хљеба и мјешину вина и једно јаре, и посла Саулу по Давиду, сину својему.
21
И Давид дође к Саулу и изиде преда њ, и омиље Саулу веома, те га постави да му носи оружје.
22
Потом посла Саул к Јесеју и поручи: Нека Давид остане код мене, јер је нашао милост преда мном.
23
И кад би дух Божји напао Саула, Давид узевши гусле ударао би руком својом, то би Саул одахнуо и било би му боље, јер би зли дух отишао од њега.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.