Стари завет · Историјске књиге
1. Самуилова 7
Покајање синова Израиљевих и побједа над Филистејцима. Евен-Езер. Самуило као судија.
1
Тада дођоше људи из Киријат-Јарима: И узеше ковчег Господњи и однесоше га у кућу Авинадовову на брду, а Елеазара сина његова посветише да чува ковчег Господњи.
2
А кад ковчег оста у Киријат-Јариму, прође много времена, двадесет година, и плакаше сав дом Израиљев за Господом.
3
А Самуило рече свему дому Израиљеву говорећи: Ако се свијем срцем својим обраћате ка Господу, поврзите туђе богове између себе и Астароте, и спремите срце своје за Господа, њему јединому служите, па ће вас избавити из руку Филистејских.
4
И повргоше синови Израиљеви Вале и Астароте, и служише Господу јединому.
5
Потом рече Самуило: Скупите свега Израиља у Миспу да се помолим Господу за вас.
6
И скупише се у Миспу, и црпући воду прољеваше пред Господом, и постише онај дан, и ондје рекоше: Сагријешисмо Господу. И Самуило суђаше синовима Израиљевијем у Миспи.
7
А Филистеји, кад чуше да су се синови Израиљеви скупили у Миспу, изидоше кнезови Филистејски на Израиља. А кад то чуше синови Израиљеви, уплашише се од Филистеја.
8
И рекоше синови Израиљеви Самуилу: Не престај вапити за нас ка Господу Богу нашему еда би нас избавио из руку Филистејских.
9
Тада Самуило узе једно јагње одојче и принесе га свега Господу на жртву паљеницу; и вапи Самуило ка Господу за Израиља, и услиши га Господ.
10
И кад Самуило приношаше жртву паљеницу, приближише се Филистеји да ударе на Израиља; али загрмје Господ грмљавином великом у онај дан на Филистеје и смете их, и бише побијени пред Израиљем.
11
А Израиљци изидоше из Миспе, и потјераше Филистеје, и бише их до под Вет-Хар.
12
Тада узе Самуило камен и метну га између Миспе и Сена, и назва га Евен-Езер, јер рече: Довде нам Господ поможе.
13
Тако бише покорени Филистеји, и више не долазише на међу Израиљеву. И рука Господња бјеше против Филистеја свега вијека Самуилова.
14
И повратише се Израиљу градови које бјеху узели Филистеји Израиљу, од Акарона до Гата, и међе њихове избави Израиљ из руку Филистејских; и би мир међу Израиљем и Аморејима.
15
А Самуило суђаше Израиљу свега вијека својега.
16
И идући сваке године обилажаше Ветиљ и Галгал и Миспу, и суђаше Израиљу у свијем тијем мјестима.
17
Потом се враћаше у Раму, јер ондје бијаше кућа његова, и суђаше ондје Израиљу, и ондје начини олтар Господу.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.