Стари завет · Историјске књиге
1. Самуилова 10
Самуило помазује Саула за цара и показује га народу.
1
Тада Самуило узе уљаницу и изли му уље на главу, па га цјелова и рече му: Ето, није ли те помазао Господ над нашљедством својим да му будеш вођ?
2
Кад отидеш данас од мене, наћи ћеш два човјека код гроба Рахиљина у крају Венијаминову у Селси, који ће ти рећи: Нашле су се магарице које си пошао да тражиш, и ево, отац твој не марећи за магарице забринуо се за вас говорећи: Шта ћу чинити поради сина својега?
3
И отишавши оданде даље, кад дођеш у равницу Таворску, срешће те ондје три човјека идући к Богу у Ветиљ, носећи један три јарета, а други носећи три хљеба, а трећи носећи мјешину вина.
4
Па ће те упитати за здравље и даће ти два хљеба, које прими из руку њиховијех.
5
Потом ћеш доћи на хум Божји, гдје је стража Филистејска, и кад уђеш у град, срешће те гомила пророка силазећи с горе, а пред њима псалтири и бубњи и свирале и гусле; и они ће пророковати.
6
И сићи ће на те дух Господњи, те ћеш пророковати с њима, и постаћеш други човјек.
7
И кад ти дођу ти знаци, чини што ти дође на руку, јер је Бог с тобом.
8
Потом ћеш отићи прије мене у Галгал, и гле, ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и да принесем жртве захвалне. Седам дана чекај докле дођем к теби и кажем ти шта ћеш чинити.
9
И кад се окрете да иде од Самуила, Бог му даде друго срце; и сви се они знаци збише онај дан.
10
И кад дођоше на хум, гле, срете га гомила пророка, и дође на њ дух Божји, и пророкова међу њима.
11
И кад га видјеше сви који га познаваху од пређе гдје пророкује с пророцима, рекоше један другоме: Шта то би од сина Кисова? Еда ли је и Саул међу пророцима?
12
А један оданде одговори и рече: Ко ли им је отац? Отуда поста прича: Еда ли је и Саул међу пророцима?
13
И преставши пророковати, дође на гору.
14
А стриц Саулов рече њему и момку његову: Куда сте ишли? А он одговори: Да тражимо магарице; и кад видјесмо да их нигдје нема, отидосмо к Самуилу.
15
А стриц Саулов рече: Кажи ми шта вам је рекао Самуило?
16
А Саул рече стрицу својему: Казао нам је да су се нашле магарице. Али му не рече за царство што му је казао Самуило.
17
А Самуило сазва народ у Миспу ка Господу.
18
И рече синовима Израиљевијем: Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја изведох Израиља из Мисира, и избавих вас из руку Мисирских и из руку свијех царстава која вас мучаху.
19
А ви данас одбацисте Бога својега, који вас сам избавља од свијех зала ваших и невоља ваших, и рекосте му: Постави цара над нама. Сада, дакле, станите пред Господом по племенима својим и по тисућама својим.
20
И приведе Самуило сва племена Израиљева, и паде на племе Венијаминово.
21
Потом приведе племе Венијаминово по породицама његовијем, и паде на породицу Матријеву; потом паде на Саула, сина Кисова. И тражише га, али се не нађе.
22
Тада опет упиташе Господа: Хоће ли још доћи овамо тај човјек? А Господ рече: Ето, сакрио се за пртљагом.
23
Тада отрчаше и доведоше га оданде. И стаде усред народа и бијаше главом виши од свега народа.
24
И рече Самуило свему народу: Видите ли кога је изабрао Господ да нико није као он у свему народу? И сав народ повика и рече: Да живи цар!
25
Тада Самуило каза народуправа царска и написа у књигу, и метну је пред Господом. Потом Самуило распусти народ да иде свак својој кући.
26
И Саул такођер отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца.
27
А људи неваљали рекоше: Тај ли ће нас избавити? И презираху га, нити му донесоше дара. Али се он учини као да није чуо.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.