Стари завет · Историјске књиге
1. Самуилова 28
Саул код врачаре у Ендору.
1
И у оно вријеме скупише Филистеји војску своју да завојште на Израиља; и рече Ахис Давиду: Знај да ћеш ићи са мном на војску, ти и твоји људи.
2
А Давид рече Ахису: Сад ћеш видјети шта ће учинити твој слуга. А Ахис рече Давиду: Зато ћу те поставити да си чувар главе моје свагда.
3
А Самуило бијаше умро, и плака за њим сав Израиљ, и погребоше га у Рами, у његову граду. И Саул бијаше истријебио из земље гатаре и врачаре.
4
И Филистеји скупивши се дођоше и стадоше у око код Сунима; скупи и Саул све Израиљце, и стадоше у око код Гелвује.
5
Саул, пак, видећи војску Филистејску, уплаши се и срце му уздрхта веома.
6
И упита Саул Господа, али му Господ не одговори ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка.
7
И Саул рече слугама својим: Тражите ми жену с духом врачарским да отидем к њој и упитам је. А слуге му рекоше: Ево у Ендору има жена у којој је дух врачарски.
8
Тада се Саул преруши обукав друге хаљине, и отиде са два човјека, и дође к оној жени ноћу; и он јој рече: Хајде, врачај ми духом врачарским и дозови ми онога кога ти кажем.
9
Али му жена рече: Та ти знаш шта је учинио Саул и како је истријебио из земље гатаре и врачаре; зашто, дакле, мећеш замку души мојој да ме убијеш?
10
А Саул јој се закле Господом говорећи: Тако жив био Господ! Неће ти бити ништа за то.
11
Тада рече жена: Кога да ти дозовем? А он рече: Самуила ми дозови.
12
А кад жена видје Самуила, повика иза гласа, и рече жена Саулу говорећи: Зашто си ме преварио? Та ти си Саул.
13
А цар јој рече: Не бој се; него шта си видјела? А жена рече Саулу: Богове сам видјела гдје излазе из земље.
14
Он јој опет рече: Какав је? Она му рече: Стар човјек излази огрнут плаштем. Тада разумје Саул да је Самуило, и сави се лицем до земље и поклони се.
15
А Самуило рече Саулу: Зашто си ме узнемирио и изазвао? Одговори Саул: У невољи сам великој, јер Филистеји завојштише на ме, а Бог је одступио од мене, и не одговори ми више ни преко пророка ни у сну, зато позвах тебе да ми кажеш шта ћу чинити.
16
А Самуило рече: па што мене питаш кад је Господ отступио од тебе и постао ти непријатељ?
17
Господ је учинио како је казао преко мене; јер је Господ истргао царство из твоје руке и дао га ближњему твојему Давиду;
18
Јер нијеси послушао гласа Господњега, нити си извршио жестокога гњева његова на Амалику; зато ти је данас Господ то учинио.
19
И Господ ће предати и Израиља с тобом у руке Филистејима; те ћеш сјутра ти и синови твоји бити код мене; и око Израиљски предаће Господ у руке Филистејима.
20
А Саул уједанпут паде на земљу колико је дуг, јер се врло уплаши од ријечи Самуиловијех, и не бјеше снаге у њему, јер не бјеше ништа јео цео дан и сву ноћ.
21
Тада жена приступи к Саулу, и видећи га врло уплашена, рече му: Ево, слушкиња те је твоја послушала, и нијесам за живот свој марила да бих те послушала што си ми казао.
22
Него сада и ти послушај шта ће ти слушкиња твоја казати: Поставићу ти мало хљеба, те једи да се окријепиш да се можеш вратити својим путем.
23
А он не хтје и рече: Нећу јести. Али навалише на њ слуге његове и жена, те их послуша, и уставши са земље, сједе на постељу.
24
А жена имаше код куће теле угојено и брже га закла, и узе брашна те умијеси и испече хљебове пријесне.
25
Потом постави Саулу и слугама његовијем, те једоше. А послије усташе и отидоше исте ноћи.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.