Стари завет · Историјске књиге
1. Самуилова 2
Анина захвална пјесма. Пакост синова Илијевих; објављивање суда.
1
И Ана се помоли и рече: Развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења твојега.
2
Нема светога као што је Господ; јер нема другога осим тебе; и нема стијене као што је Бог наш.
3
Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших ријечи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и он удешава намјере.
4
Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом.
5
Који бијаху сити, наимају се за хљеб; а који бијаху гладни, нијесу више; и нероткиња роди седморо, а која имаше дјеце, изнеможе.
6
Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.
7
Господ сиромаши, и богати; понижује, и узвишује.
8
Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогога да га посади с кнезовима, и даје им да наслиједе пријесто славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васељену.
9
Сачуваће ноге милијех својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човјек надјачати.
10
Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмјети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу Цару својему, и узвисиће рог Помазанику својему.
11
Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дијете служаше Господу пред Илијем свештеником.
12
А синови Илијеви бијаху неваљали, и не знадијаху за Господа.
13
Јер у тијех свештеника бјеше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се кухаше месо с виљушкама трокраким у руци,
14
И забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и што се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом.
15
Тако и прије него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човјеку који приношаше жртву: Дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити меса кухана, него сирово.
16
Ако би му тада човјек одговорио: Нека се прво запали сало, па онда узми што ти год душа жели, он би рекао: Не, него дај сада; ако ли не даш, узећу силом.
17
И гријех онијех младића бијаше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи.
18
А Самуило служаше пред Господом још дијете у оплећку ланеном.
19
А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу.
20
А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овога којега је дала Господу! И отидоше у своје мјесто.
21
И Господ походи Ану, и она затрудње и роди три сина и двије кћери. А дијете Самуило растијаше пред Господом.
22
А Илије бијаше врло стар, и чу све што чињаху синови његови свему Израиљу, и како спаваху са женама које долажаху гомилама на врата шатора од састанка.
23
И говораше им: Зашто то радите? Јер чујем зле ријечи о вама од свега народа.
24
Немојте, дјецо моја; јер није добро што чујем; отпађујете народ Господњи.
25
Кад човјек згријеши човјеку, судиће му судија; али кад ко згријеши Господу, ко ће молити за њ? Али не послушаше оца својега, јер Господ шћаше да их убије.
26
А дијете Самуило растијаше и бијаше мио и Господу и људима.
27
Тада дође човјек Божји к Илију и рече му: Овако вели Господ: Не јавих ли се дому оца твојега кад бијаху у Мисиру у кући Фараоновој?
28
И изабрах га између свијех племена Израиљевијех себи за свештеника да приноси жртве на олтару мојем и да кади кадом и носи оплећак преда мном, и дадох дому оца твојега све жртве огњене синова Израиљевијех?
29
Зашто газите жртву моју и принос мој, које сам заповједио да се приносе у шатору? И пазиш синове своје већма него мене, да се гојите првинама свијех приноса Израиља народа мојега?
30
Зато Господ Бог Израиљев каже: Рекао сам доиста: Дом твој и дом оца твојега служиће преда мном до вијека; али каже Господ: Неће бити тако, јер оне ћу поштовати који мене поштују, а који мене презиру, биће презрени.
31
Гле, иду дани кад ћу одсјећи теби руку и руку дому оца твојега, да не буде старца у дому твојем.
32
И видјећеш невољу у шатору умјесто свега добра што је Господ чинио Израиљу; неће бити старца у дому твојем довијека.
33
А кога од твојих не истријебим испред олтара својега, онај ће остати да ти чиле очи и да ти се цвијели душа; и сав подмладак дома твојега умираће у најбољим годинама.
34
И ово да ти је знак што ће доћи на оба сина твоја, на Офнија и Финеса: у један дан погинуће обојица.
35
А себи ћу подигнути свештеника вјерна, он ће радити по срцу мојему и по души мојој; и сазидаћу му тврд дом, и он ће ходити пред Помазаником мојим вазда.
36
И ко остане од дома твојега, доћи ће да му се поклони за сребрн новац и за комад хљеба, и говориће: Прими ме у какву службу свештеничку да имам комад хљеба.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.