Стари завет · Историјске књиге
1. Самуилова 8
Синови Израиљеви жуде за царем. Самуило објављује царска права.
1
А кад Самуило остарје, постави синове своје за судије Израиљу.
2
А име сину његову првенцу бјеше Јоило, а другому Авија, и суђаху у Вирсавеји.
3
Али синови његови не хођаху путовима његовијем, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.
4
Тада се скупише све старјешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.
5
И рекоше му: Ето, ти си остарио, а синови твоји не ходе твојим путовима; зато, постави нам цара да нам суди као што је у свијех народа.
6
Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.
7
А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе, него мене одбацише да не царујем над њима.
8
Како чинише од онога дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свијем тијем дјелима чине и теби.
9
Зато сада послушај глас њихов; али им добро засвједочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.
10
И каза Самуило све ријечи Господње народу који искаше од њега цара;
11
И рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовијем;
12
И поставиће их да су му тисућници и педесетници, и да му ору њиве и жњу љетину, и да му граде ратне справе и што треба за кола његова.
13
Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду кухарице и хљебарице.
14
И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.
15
Узимаће десетак од усјева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.
16
И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најљепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.
17
Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.
18
Па ћете онда викати због цара својега, којега изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.
19
Али народ не хтје послушати ријечи Самуиловијех, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,
20
Да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.
21
А Самуило, чувши све ријечи народне, каза их Господу.
22
А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.