1. Самуилова 27

Али Давид рече у срцу својем: Погинућу кадгод од руке Саулове; нема боље за ме него да побјегнем у земљу Филистејску, те ће ме се Саул оканити и неће ме више тражити по крајевима Израиљевијем; тако ћу се избавити из руку његовијех.

Тада се подиже Давид и отиде са шест стотина људи који бијаху с њим к Ахису, сину Маохову, цару Гатском.

И оста Давид код Ахиса у Гату и људи његови, сваки са својом породицом, Давид са двије жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом из Кармила, женом Наваловом.

И кад јавише Саулу да је Давид утекао у Гат, преста га тражити.

А Давид рече Ахису: Ако сам нашао милост пред тобом, нека ми даду мјесто у ком граду ове земље да сједим ондје, јер зашто да сједи слуга твој с тобом у царском граду?

И даде му Ахис онога дана Сиклаг. Зато Сиклаг припада царевима Јудинијем до данашњега дана.

И оста Давид у земљи Филистејској годину и четири мјесеца.

И излажаше Давид са својим људима, и удараше на Гесуреје и Герзеје и на Амалике; јер ти народи живљаху од старине у оној земљи од Сура па до земље Мисирске.

И пустошаше Давид ону земљу не остављајући у животу ни човјека ни жене, и отимаше овце и волове и магарце и камиле и рухо, и враћајући се долажаше к Ахису.

И Ахис питаше: Гдје сте данас ударали? А Давид говораше: На јужну страну Јудину, и на јужну страну Јерамеилску, и на јужну страну Кенејску.

Али не остављаше Давид у животу ни човјека ни жене да доведе у Гат говорећи: Да нас не туже говорећи: Тако је урадио Давид. И такав му бијаше обичај за све вријеме докле бијаше у земљи Филистејској.

И Ахис вјероваше Давиду и говораше: Баш се омразио с народом својим Израиљем; зато ће ми бити слуга довијека.