Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Матеј 13
Приче о Царству небеском: о сијачу и сјемену; о пшеници и кукољу; о зрну горушичном; о квасцу; о сакривеном благу; о трговцу бисера; о мрежи. Исус презрен у постојбини својој.
1
А онога дана, изишавши Исус из куће, сјеђаше крај мора.
2
И сабра се око њега народ многи тако да је морао ући у лађу и сјести; а народ сав стајаше на обали.
3
И он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сијач да сије.
4
И кад сијаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше их.
5
А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах изникоше, јер не бијаше земља дубока.
6
И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше.
7
А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их.
8
А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9
Ко има уши да чује, нека чује!
10
И приступивши ученици рекоше му: Зашто им говориш у причама?
11
А он одговарајући рече им: Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано.
12
Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има.
13
Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумију.
14
И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумјети; и очима ћете гледати, и нећете видјети!
15
Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим.
16
А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чују.
17
Јер заиста вам кажем да су многи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, а не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
18
Ви пак чујте причу о сијачу!
19
Свакоме који слуша ријеч о Царству и не разумије, долази нечастиви и краде посијано у срцу његовом; то је оно поред пута посијано.
20
А на камениту мјесту посијано, то је који слуша ријеч и одмах је с радошћу прима.
21
Али нема коријена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потјерају због ријечи, одмах се саблазни.
22
А посијано у трњу, то је који слуша ријеч, но брига овога свијета и превара богатства загуше ријеч и без рода остане.
23
А посијано на доброј земљи, то је који слуша ријеч и разумије, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24
Другу причу каза им говорећи: Царство небеско је као човјек што посија добро сјеме на њиви својој.
25
А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде.
26
А када ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ.
27
Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро сјеме сијао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ?
28
А он им рече: Непријатељ човјек то учини. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо?
29
А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу.
30
Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најприје кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.
31
Другу причу каза им говорећи: Царство небеско је као зрно горушично које узме човјек и посије на њиви својој.
32
Оно је, истина, најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим.
33
Другу причу каза им: Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34
Све ово у причама говори Исус људима, и без прича ништа им не говораше.
35
Да се испуни што је речено преко пророка који говори: Отворићу у причама уста своја, исказаћу сакривено од постања свијета.
36
Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу. И приступише му ученици његови говорећи: Протумачи нам причу о кукољу на њиви.
37
А он одговарајући рече им: Који сије добро сјеме, то је Син Човјечији;
38
А њива је свијет; а добро сјеме синови су Царства, а кукољ синови су зла.
39
А непријатељ који га је посијао јесте ђаво; а жетва је свршетак вијека, а жетеоци су анђели.
40
Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на посљетку овога вијека.
41
Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из Царства његова све саблазни и оне који чине безакоње.
42
И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
43
Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!
44
Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши, човјек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45
Још је Царство небеско као човјек трговац који тражи добра бисера.
46
Па кад нађе једно многоцјено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47
Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од сваке врсте.
48
Кад се напуни, извуку је на обалу и, посједавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље.
49
Тако ће бити на свршетку вијека: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних,
50
И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
51
Рече им Исус: Разумијете ли све ово? Рекоше му: Да, Господе!
52
А он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо.
53
И када сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54
И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55
Није ли ово дрводјељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда?
56
И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све ово?
57
И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме.
58
И не учини ондје чудеса многа због невјерја њихова.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.