Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Матеј 22
Прича о свадби царева сина. Богу Божије, цару царево. О васкрсењу мртвих, и највећој заповијести. Христос – Давидов син и Господ.
1
И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи:
2
Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме.
3
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
4
Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу.
5
А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју;
6
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише.
7
И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8
Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не бјеху достојне.
9
Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу.
10
И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
11
А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
12
И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.
13
Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14
Јер су многи звани, али је мало изабраних.
15
Тада отидоше фарисеји и на вијећању се договорише како би га ухватили у ријечи.
16
И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијему заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи.
17
Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?
18
Разумијевши Исус лукавство њихово, рече: Што ме кушате, лицемјери?
19
Покажите ми новац порезни. А они му донесоше динар.
20
И рече им: Чији је овај лик и натпис?
21
Рекоше му: Ћесарев. Тада им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.
22
И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.
23
У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га
24
Говорећи: Учитељу, Мојсеј рече: Ако умре ко без дјеце, да узме брат његов жену његову и подигне сјеме брату своме.
25
У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода, остави жену своју брату своме.
26
А тако и други, и трећи, све до седмога.
27
А послије свију умрије и жена.
28
О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је са свима била.
29
А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије.
30
Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.
31
А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32
Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.
33
И народ чувши дивљаше се науци његовој.
34
А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно.
35
И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи:
36
Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?
37
А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.
38
Ово је прва и највећа заповијест.
39
А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.
40
О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци.
41
А када се сабраше фарисеји, упита их Исус
42
Говорећи: Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов.
43
Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:
44
Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?
45
Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?
46
И нико му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да га запита више.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.