Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Матеј 20
Прича о посленицима у винограду. Пут у Јерусалим и треће предсказивање страдања. Молба мајке синова Зеведејевих и о првенству. Исцјељење двојице јерихонских слијепих.
1
Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој.
2
И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој.
3
И изишавши око трећега часа,[1] видје друге гдје стоје на тргу беспослени.
4
И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам.
5
И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако.
6
А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени?
7
Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и што буде право примићете.
8
А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих.
9
И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар.
10
А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар.
11
И примивши роптаху на домаћина.
12
Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама који поднијесмо тегобу дана и жегу.
13
А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар?
14
Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби.
15
Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16
Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а мало изабраних.
17
И полазећи Исус горе у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу ученика, и рече им:
18
Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт;
19
И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; и трећи дан васкрснуће.
20
Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто.
21
А он јој рече: Шта хоћеш? Рече му: Реци да сједну ова моја два сина, један са десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у Царству твојему.
22
А Исус одговарајући рече: Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам? Рекоше му: Можемо.
23
И рече им: Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам крстићете се; али сјести мени с десне и с лијеве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац мој.
24
И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата.
25
А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народа господаре њима и великаши владају над њима.
26
Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ.
27
И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга;
28
Као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде живот свој у откуп за многе.
29
И кад они излажаху из Јерихона, за њим пође народ многи.
30
И гле, два слијепа сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази, повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!
31
А народ им пријећаше да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!
32
И ставши Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33
Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.
34
И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.