Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Матеј 15
Христос изобличава фарисеје за њихова људска предања. Шта погани човјека. Вјера жене Хананејке. Лијечење многих болесника. Друго умножење хљебова.
1
Тада приступише Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2
Зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не умивају руке своје када хљеб једу.
3
А он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповијест Божију за предање своје?
4
Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре.
5
А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: прилог је оно чиме бих ти ја могао помоћи;
6
Може и да не поштује оца свога и матер. И укидосте заповијест Божију за предање своје.
7
Лицемјери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8
Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.
9
Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповијестима људским.
10
И дозвавши народ, рече им: Слушајте и разумијте.
11
Не погани човјека што улази у уста; него што излази из уста оно погани човјека.
12
Тада приступише ученици његови и рекоше му: Знаш ли да фарисеји, чувши ту ријеч, саблазнише се?
13
А он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искоријениће се.
14
Оставите их, слијепи су вођи слијепима; а слијепи слијепога ако води, оба ће у јаму пасти.
15
А Петар одговарајући рече му: Растумачи нам причу ову.
16
А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17
Зар још не знате да све што улази у уста иде у трбух, и избацује се напоље?
18
А што излази из уста, излази из срца, и оно погани човјека.
19
Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле.
20
И ово је што погани човјека, а неумивеним рукама јести не погани човјека.
21
И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22
И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика му говорећи: Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!
23
А он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици његови мољаху га говорећи: Отпусти је, јер виче за нама.
24
А он одговарајући рече: Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.
25
А она приступивши поклони му се говорећи: Господе, помози ми!
26
А он одговарајући рече: Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.
27
А она рече: Да, Господе! Али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.
28
Тада одговори Исус и рече јој: О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш! И оздрави кћи њена од онога часа.
29
И отишавши Исус оданде, дође мору Галилејском, и попевши се на гору, сједе ондје.
30
И приступи му народ многи који имаше са собом хроме, слијепе, нијеме, богаље и многе друге, и положише их пред ноге Исусове, и исцијели их.
31
Тако да се народ дивљаше, видећи глуве гдје чују, нијеме гдје говоре, богаље исцијељене, хроме гдје иду, слијепе гдје гледају; и хвалише Бога Израиљева.
32
А Исус дозвавши ученике своје, рече: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу.
33
И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толико хљеба да се насити толики народ?
34
И рече им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибица.
35
И заповједи народу да посједају по земљи.
36
И узевши оних седам хљебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу.
37
И једоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38
А оних што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце.
39
И отпустивши народ, уђе у лађу и дође у крајеве магдалске.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.