Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Матеј 19
О браку, разводу и безбрачном животу. Исус благосиља дјецу. О богатом младићу. О награди апостолима за преданост Христу.
1
И када сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у крајеве јудејске преко Јордана.
2
И за њим иђаше народ многи и исцијели их ондје.
3
И приступише му фарисеји да га кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човјеку отпустити жену своју за сваку кривицу?
4
А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско?
5
И рекао: 3бог тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело,
6
Тако да нису више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.
7
Рекоше му: Што онда Мојсеј заповједи да се даде књига отпусна и да се она отпусти?
8
Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако.
9
А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом, чини прељубу.
10
Рекоше му ученици његови: Ако је тако човјеку са женом, није добро женити се.
11
А он им рече: Не могу сви примити ту ријеч до они којима је дано.
12
Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили Царства ради небескога. Ко може примити, нека прими!
13
Тада му приведоше дјецу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху.
14
А Исус рече: Пустите дјецу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско.
15
И положивши на њих руке, отиде оданде.
16
И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?
17
А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш ући у живот, држи заповијести.
18
Рече му: Које? А Исус рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно;
19
Поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.
20
Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?
21
Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном.
22
А када чу младић ријеч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.
23
А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство небеско.
24
И опет вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије.
25
А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: Ко се, дакле, може спасти?
26
А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.
27
Тада одговори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?
28
А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29
И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наслиједиће живот вјечни.
30
Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.