Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Матеј 14
Погубљење Јована Крститеља. Исус умножава хљебове, иде по мору, исцјељује болеснике у Генисарету.
1
У то вријеме дође глас до Ирода четворовласника о Исусу.
2
И рече слугама својим: То је Јован Крститељ, он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.
3
Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу због Иродијаде, жене Филипа брата свога;
4
Јер му Јован говораше: Не можеш ти њу имати.
5
И хтједе да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.
6
А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.
7
Зато са заклетвом обећа јој дати што год заиште.
8
А она, наговорена од матере своје, рече: Дај ми овдје на тањиру главу Јована Крститеља.
9
И сневесели се цар; али због заклетве и оних који се гошћаху с њим, заповједи дати јој.
10
И посла те посјекоше Јована у тамници.
11
И донесоше главу његову на тањиру, и дадоше дјевојци и однесе је матери својој.
12
И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и сахранише га; и дођоше те јавише Исусу.
13
И чувши Исус, отиде оданде лађом у пусто мјесто насамо. А када то чу народ, пође за њим пјешице из градова.
14
И изишавши Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели болеснике њихове.
15
А пред вече приступише му ученици његови говорећи: Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16
А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.
17
А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.
18
А он рече: Донесите их мени овамо.
19
И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу.
20
И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21
А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
22
И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду прије њега на ону страну док он отпусти народ.
23
И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје сам.
24
А лађа бјеше већ насред мора, угрожена од валова, јер бијаше противан вјетар.
25
А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору.
26
И видјевши га ученици гдје иде по мору, узнемирише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.
27
А Исус им одмах рече говорећи: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
28
А Петар одговарајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води.
29
А он рече: Ходи! И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу.
30
Но видећи јак вјетар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме!
31
И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловјерни, зашто посумња?
32
И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33
А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ваистину си ти Син Божији.
34
И прешавши дођоше у земљу генисаретску.
35
И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и донесоше му све болеснике.
36
И мољаху га да се само дотакну скута од хаљине његове; и који се дотакоше оздравише.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.