Нови завет · Законске књиге (Свето Јеванђеље)
Матеј 21
Христов улазак у Јерусалим. Изгон трговаца из храма. Неплодна смоква. О власти Христовој. Прича о двојици синова и о злим виноградарима. О угаоном камену.
1
И када се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, онда Исус посла два ученика,
2
Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одријешите је и доведите ми.
3
И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.
4
А ово је све било да се испуни што је казано преко пророка који говори:
5
Кажите кћери Сионовој: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње,
6
А ученици отидоше и учинише како им заповједи Исус.
7
Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и усједе на њих.
8
А народ веома многи простираше хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвећа и простираху по путу.
9
А народ, који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!
10
И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11
А народ говораше: Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејскога.
12
И уђе Исус у храм Божији, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мијењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13
И рече им: Написано је: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.
14
И приступише му хроми и слијепи у храму, и исцијели их.
15
А кад видјеше првосвештеници и књижевници чудеса која учини, и дјецу гдје вичу у храму и говоре: Осана Сину Давидову, расрдише се.
16
И рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никада читали: Из уста дјеце и одојчади начинио си себи хвалу?
17
И оставивши их, изиђе напоље из града, у Витанију, и заноћи ондје.
18
А ујутру враћајући се у град огладње;
19
И угледавши смокву једну крај пута, дође њој и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.
20
И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21
А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се.
22
И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.
23
И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?
24
А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним.
25
Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте?
26
Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка.
27
И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
28
А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме, рече: Синко, иди данас ради у винограду моме.
29
А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде.
30
И приступивши другоме, рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару! И не отиде.
31
Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: 3аиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божије.
32
Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете.
33
Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.
34
А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.
35
И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.
36
Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.
37
А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега.
38
А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.
39
И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише.
40
Када, дакле, дође господар винограда, шта ће учинити виноградарима оним?
41
Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.
42
Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.
43
Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.
44
И ко падне на овај камен, разбиће се; а на кога он падне, сатрће га.
45
И чувши првосвештеници и фарисеји приче његове, разумјеше да о њима говори.
46
И настојећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га држаху за пророка.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.