Нови завет · Историјска књига
Дјела апостолска 11
Петар правда своје дружење са незнабошцима. Ширење Јеванђеља у Антиохији. Назив: Хришћани. Старање за браћу у Јудеји.
1
А чуше апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију.
2
И кад узиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим они из обрезања,
3
Говорећи: Ушао си необрезаним људима и јео си с њима.
4
А Петар им отпоче излагати по реду говорећи:
5
Ја бијах у граду Јопи на молитви, и видјех у заносу виђење: некакав сасуд силажаше као велико платно са четири краја и спушташе се с неба, и дође до мене.
6
Загледавши у њега, пажљиво размотрих и видјех четвороножне животиње земаљске и звјериње и гмизавце и птице небеске.
7
И чух глас који ми говори: Устани, Петре, закољи и једи.
8
А ја рекох: Нипошто, Господе, јер ништа погано или нечисто никада не уђе у моја уста.
9
И одговори ми глас са неба по други пут: Што је Бог очистио, ти не погани!
10
А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
11
И гле, у тај час три човјека стадоше пред кућом у којој бијах, послани из Кесарије к мени.
12
А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ових шесторо браће, и уђосмо у кућу човјекову.
13
И он нам каза како видје анђела у кући својој који је стао и рекао му: Пошаљи људе у Јопу и дозови Симона званога Петра,
14
Он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
15
А кад ја почех говорити, сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
16
Тада се сјетих ријечи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
17
Ако им, дакле, Бог даде једнак дар као и нама који повјеровасмо у Господа Исуса Христа, ко бијах ја да бих могао спријечити Бога?
18
А кад чуше ово, заћуташе и слављаху Бога говорећи: Заиста и незнабошцима даде Бог покајање за живот.
19
Они, међутим, који се расијаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Феникије и Кипра и Антиохије не проповиједајући ријеч никоме до само Јудејцима.
20
А неки од њих бијаху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију говораху јелинистима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу.
21
И рука Господња бијаше с њима; и велики број их повјерова и обрати се Господу.
22
А дође ријеч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије.
23
Кад овај дође и видје благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу;
24
Јер бјеше човјек благ и пун Духа Светога и вјере. И обрати се многи народ Господу.
25
Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију.
26
И они се цијелу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији ученици бише названи Хришћани.
27
А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28
И уставши један од њих, по имену Агав, предсказа духом велику глад која је имала бити по цијелом свијету; која и би за Клаудија ћесара.
29
А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље на помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30
Ово и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.