Нови завет · Историјска књига
Дјела апостолска 12
Ирод гони хришћане. Посечење апостола Јакова. Петар у тамници и чудесно ослобођење. Иродова смрт.
1
А у оно вријеме подиже цар Ирод руке да мучи неке од Цркве.
2
И погуби Јакова брата Јовановог мачем.
3
И видјевши да је то по вољи Јудејцима, настојаше да ухвати и Петра; а бијаху дани бесквасних хљебова.
4
Њега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четирима стражама од по четири војника да га чувају, намјеравајући да га послије Пасхе изведе пред народ.
5
Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно мољаше за њега Богу.
6
А када хтједе Ирод да га изведе, те ноћи спаваше Петар између двојице војника, окован у двоје вериге, и стражари пред вратима чуваху тамницу.
7
И гле, анђео Господњи се појави, и свјетлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра, пробуди га говорећи: Устани брзо! И спадоше му вериге с руку.
8
И анђео му рече: Опаши се, и обуј обућу своју. И учини тако. И рече му: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.
9
И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је стварност то што анђео чињаше, него мишљаше да гледа виђење.
10
А кад прођоше прву стражу и другу, дођоше вратима гвозденим која воде у град; она им се сама отворише, и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега.
11
И када дође Петар себи, рече: Сада заиста знам да Господ посла анђела својега те ме избави из руку Иродових и од свега што је очекивао народ јудејски.
12
И разабравши се дође до куће Марије, матере Јована званога Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу.
13
А кад закуца Петар у врата од дворишта, приступи дјевојка по имену Рода, да чује.
14
И познавши глас Петров, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима.
15
А они јој рекоше: Јеси ли луда! Али она увјераваше да је тако. А они говораху: То је анђео његов.
16
Петар пак једнако куцаше. А кад отворише, видјеше га и задивише се.
17
Махнувши им руком да ћуте, он им исприча како га Господ изведе из тамнице, и рече: Јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго мјесто.
18
А када наста дан, бјеше не мала узбуна међу војницима, шта то би са Петром.
19
И кад га Ирод заиска и не нађе, онда испита стражаре и заповједи да се одведу; а он, сишавши из Јудеје у Кесарију, ондје борављаше.
20
А бјеше Ирод гњеван на Тирце и Сидонце, но ови једнодушно дођоше њему, и придобивши Власта, постељника царева, искаху мира, јер се њихова земља хранила од царске.
21
И у одређени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и сјевши на пријесто одржа им говор;
22
А народ клицаше: Глас Божији, а не човјечији!
23
Али одједном удари га анђео Господњи, јер не даде славе Богу; и будући изједен од црва издахну.
24
А ријеч Божија растијаше и множаше се.
25
А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом и Јована прозванога Марко.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.