Нови завет · Историјска књига
Дјела апостолска 5
Ананија и Сапфира. Успјех апостолске проповиједи. Апостоли у затвору и њихово чудесно ослобођење. Апостоли пред Синедрионом. Гамалилов савјет.
1
А неки човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде имање,
2
И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донијевши један дио положи пред ноге апостолима.
3
А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
4
Кад је била у тебе, не бјеше ли твоја? И кад је продаде, не бјеше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима него Богу.
5
А кад чу Ананија ријечи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово.
6
И уставши младићи узеше га и изнесоше те сахранише.
7
А кад прође око три часа, уђе и жена његова не знајући шта се догодило.
8
А Петар је упита: Кажи ми јесте ли за толико продали њиву? А она рече: Да, за толико.
9
А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге оних који твога мужа сахранише пред вратима су, и тебе ће изнијети.
10
И одмах паде крај ногу његових и издахну. А младићи ушавши нађоше је мртву, па је изнесоше и сахранише код мужа њезина.
11
И велики страх обузе сву Цркву и све који чуше ово.
12
А рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломоновом.
13
Од осталих пак нико не смједе да им се придружи, али их народ хваљаше;
14
И све се више умножаваху они који вјероваху у Господа, мноштво људи и жена,
15
Тако да су на улице износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би кад прође Петар бар сјенка његова осјенила кога од њих.
16
А стицаше се и мноштво народа из околних градова у Јерусалим доносећи болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцјељиваху.
17
Али се подиже првосвештеник и сви који бијаху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти,
18
И дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор.
19
А анђео Господњи отвори ноћу врата тамнице, изведе их и рече:
20
Идите и станите у храму па говорите народу све ријечи овога живота.
21
А они, чувши то, уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старјешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу.
22
А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише,
23
Говорећи: Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре гдје стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо.
24
А кад чуше ове ријечи свештеник и војвода храма и првосвештеници, бијаху у недоумици шта се то догодило с њима.
25
А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у храму и уче народ.
26
Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем.
27
А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи:
28
Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте, ето, напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човјека.
29
А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Богу се треба покоравати више него људима.
30
Бог отаца наших васкрсе Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво.
31
Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење гријехова.
32
И ми смо његови свједоци ових ријечи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају.
33
А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.
34
Али устаде у Синедриону један фарисеј, по имену Гамалило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоле мало удаље напоље,
35
Па им рече: Људи Израиљци, добро пазите шта ћете чинити са овим људима.
36
Јер прије ових дана устаде Тевда говорећи да је он нешто велико; уз њега пристаде људи бројем око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
37
Послије овога устаде Јуда Галилејац у дане пописа и одвуче доста народа за собом; он такође погибе и сви који га слушаху растурише се.
38
И сада вам кажем: Прођите се ових људи и оставите их; јер ако буде од људи ова намисао или ово дјело, пропашће;
39
Но ако је од Бога, не можете га уништити, да се како и богоборци не нађете.
40
Онда га послушаше, и дозвавши апостоле, избише их и забранише им да говоре о Имену Исусовом, и отпустише их.
41
А ови онда отидоше из Синедриона радујући се што се удостојише да поднесу срамоту за Име његово.
42
И сваки дан у храму и по домовима не престајаху да уче и проповиједају јеванђеље о Исусу Христу.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.