Нови завет · Историјска књига
Дјела апостолска 16
Павлу се придружује Тимотеј и они преносе Јеванђеље у Европу. Обраћење Лидије у Филипима. Павле и Сила у тамници. Крштење тамничара, и ослобођење апостола.
1
Затим стиже у Дерву и Листру, и гле, ондје бјеше неки ученик, по имену Тимотеј, син жене неке Јудејке вјернице и оца Јелина;
2
За њега добро свједочаху браћа која бијаху у Листри и у Иконији.
3
Овога хтједе Павле узети на пут са собом; и узе га и обреза због Јудејаца који бијаху у оним мјестима, јер сви знадијаху оца његова да бјеше Јелин.
4
И кад пролажаху по градовима, учише их да држе правила која утврдише апостоли и презвитери у Јерусалиму.
5
Тако се Цркве утврђиваху у вјери и број њихов се повећаваше сваки дан.
6
А кад прођоше Фригију и Галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити ријеч у Азији.
7
Дошавши до Мизије, покушаваху да иду у Витинију, али им Дух не допусти.
8
И кад прођоше Мизију, сиђоше у Троаду.
9
И Павлу се показа виђење ноћу: бјеше неки човјек Македонац, који стајаше и мољаше га говорећи: Пређи у Македонију и помози нам!
10
А кад видје виђење, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, јер разумјесмо да нас је Господ позвао да им проповиједамо Јеванђеље.
11
Кад се пак одвезосмо из Троаде, стигосмо право на Самотрак, и сутрадан у Неапољ,
12
А оданде у Филипе, које су први град онога дијела Македоније, насеобина римска. У томе граду остадосмо неколико дана,
13
И у дан суботни изиђосмо ван града на ријеку, гдје се сматрало да је богомоља; и сједнувши говорисмо женама које се бијаху сабрале.
14
И нека богобојазна жена, по имену Лидија, продавачица порфире из града Тијатире, слушаше; њој Господ отвори срце да пази на оно што говори Павле.
15
А кад се крсти она и дом њезин, замоли нас говорећи: Ако сматрате да вјерујем у Господа, уђите у мој дом и останите. И принуди нас.
16
Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и гатајући доношаше велики добитак својим господарима.
17
Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Вишњега, који нам јављају пут спасења.
18
И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповиједам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње! И изиђе у тај час.
19
А када видјеше њезини господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре.
20
И кад их доведоше војводама, рекоше: Ови људи узбуњују наш град, а Јевреји су
21
И проповиједају обичаје које нама не приличи примати ни творити, јер смо Римљани.
22
И слеже се народ на њих, и војводе им раздријеше хаљине, и заповједише да их шибају.
23
И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу, и заповједише тамничару да их добро чува.
24
Примивши такву заповијест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.
25
А око поноћи Павле и Сила мољаху се и слављаху Бога; а сужњи их слушаху.
26
Одједном пак настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
27
А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и хтједе да се убије, мислећи да су сужњи побјегли.
28
А Павле повика јаким гласом говорећи: Не чини себи зла никаква, јер смо сви овдје!
29
А он заискавши свјетиљку улетје и дрхтећи паде пред Павла и Силу;
30
И извевши их напоље, рече: Господо, шта ми треба чинити да се спасем?
31
А они рекоше: Вјеруј у Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.
32
И говораху му ријеч Господњу, и свима у дому његову.
33
И узевши их у онај час ноћи, опра им ране; и одмах се крсти он и сви његови.
34
И уведе их у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је повјеровао у Бога.
35
А кад настаде дан, војводе послаше служитеље говорећи: Пусти оне људе.
36
А тамничар јави ове ријечи Павлу: Послаше војводе да будете пуштени. Сад, дакле, изиђите и идите с миром.
37
А Павле им рече: Избише нас јавно без суда, људе Римљане, бацише у тамницу; и сад хоће тајно да нас пусте? Не тако, него сами нека дођу и изведу нас.
38
А служитељи казаше војводама ове ријечи; и уплашише се кад чуше да су Римљани,
39
И дошавши извинише им се, и кад их изведоше, мољаху да отиђу из града.
40
А кад изиђоше из тамнице, дођоше Лидији, и видјевши браћу утјешише их, и отидоше.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.