Нови завет · Историјска књига
Дјела апостолска 15
Апостолски сабор у Јерусалиму. Одлуке сабора. Друго Павлово мисионарско путовање.
1
И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете, по обичају Мојсејеву, не можете се спасти.
2
А кад настаде распра, и не мало препирање Павла и Варнаве с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки иду горе у Јерусалим апостолима и презвитерима за ово питање.
3
А они онда отпраћени од Цркве, пролажаху кроз Феникију и Самарију казујући о обраћању незнабожаца, и причињаваху велику радост свој браћи.
4
А када дођоше у Јерусалим, бјеху примљени од Цркве и од апостола и од презвитера и објавише све што учини Бог са њима, и како отвори незнабошцима врата вјере.
5
Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су повјеровали, говорећи да их ваља обрезати и заповједити да држе Закон Мојсејев.
6
А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење.
7
А послије многог разматрања устаде Петар и рече им: Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци ријеч Јеванђеља и да вјерују.
8
И Бог, који познаје срца, посвједочи им давши им Духа Светога као и нама,
9
И не постави никакве разлике између нас и њих, вјером очистивши срца њихова.
10
Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити?
11
Него вјерујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12
Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који казиваху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих.
13
А кад они заћуташе, одговори Јаков говорећи: Људи браћо, чујте ме!
14
Симон објасни како се Бог прије побрину да од незнабожаца узме народ за Име своје.
15
И са овим се саглашавају ријечи Пророка, као што је написано:
16
Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17
Да потраже остали људи Господа и сви незнабошци на које је призвано име моје, говори Господ који твори све ово;
18
Богу су позната од постања свијета сва дјела његова.
19
Зато ја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Богу;
20
Него да им се напише да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви (и оно што њима није мило другима да не чине).
21
Јер Мојсеј има од давних времена у свим градовима оне који га проповиједају, пошто се у синагогама чита сваке суботе.
22
Тада нађоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изаберу између себе људе и да пошаљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду званога Варсава и Силу, људе истакнуте међу браћом,
23
И написаше рукама својима ово: Апостоли и презвитери и браћа поздрављају браћу из незнабожаца која су у Антиохији и Сирији и Киликији.
24
Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас ријечима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповједисмо;
25
Зато ми сабрани једнодушно, нађосмо за добро да вам пошаљемо избране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом,
26
Људима који су предали душе своје за Име Господа нашега Исуса Христа.
27
Посласмо, дакле, Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу.
28
Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно:
29
Да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво.
30
Они, дакле, које отпремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предадоше посланицу.
31
А кад прочиташе, обрадоваше се утјеси.
32
А Јуда и Сила, који бијаху и сами пророци, дугом бесједом утјешише браћу и утврдише.
33
И пошто проведоше ондје неко вријеме, отпустише их браћа с миром апостолима.
34
Но Сила нађе за добро да остане ондје, а Јуда се сам врати у Јерусалим.
35
А Павле и Варнава борављаху у Антиохији учећи и проповиједајући са многима другима ријеч Господњу.
36
Послије пак неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу нашу по свим градовима у којима објављивасмо ријеч Господњу, да видимо како су.
37
А Варнава хтједе узети са собом Јована званога Марко.
38
А Павле захтијеваше да онога који их је напустио у Памфилији и који није ишао са њима на дјело на које су послани, не узимају са собом.
39
Тако наста распра, те се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови на Кипар.
40
А Павле избравши Силу отиде, предан од браће благодати Божијој;
41
И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући Цркве.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.