Нови завет · Историјска књига
Дјела апостолска 10
Обраћење и крштење Корнилија и његовог дома у Кесарији.
1
А у Кесарији неки човјек, по имену Корнилије, капетан чете која се зваше Италијанска,
2
Побожан и богобојазан са цијелим домом својим, који је чинио многе милостиње народу и молио се стално Богу;
3
Видје на јави у виђењу, око деветог часа дана, анђела Божијега гдје дође к њему и рече му: Корнилије!
4
А он, погледавши на њега и уплашивши се, рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом.
5
И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра;
6
Он гостује у некога Симона кожара, чија је кућа код мора (Он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.).
7
А кад отиде анђео који је говорио Корнилију, он дозва двојицу од укућана својих и једног побожног војника од оних који бијаху стално уз њега,
8
И казавши им све, посла их у Јопу.
9
А сутрадан док они путоваху и приближаваху се граду, изиђе Петар на равни кров дома да се помоли Богу око шестога часа.
10
И огладње, и хтједе да једе; а кад му они готовљаху, наиђе на њега занос,
11
И видје небо отворено и сасуд некакав гдје силази на њега, као велико платно завезано на четири краја и спушта се на земљу;
12
У коме бијаху све четвороножне животиње на земљи и звјериње и гмизавци и птице небеске.
13
И дође му глас: Устани, Петре, закољи и једи.
14
А Петар рече: Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта погано или нечисто.
15
И опет глас њему по други пут: Што је Бог очистио, ти не погани!
16
И ово би трипут, и сасуд се опет узнесе на небо.
17
А док се Петар у себи питаше шта би било виђење које видје, и гле, људи послани од Корнилија, распитавши се за дом Симонов, стадоше пред врата,
18
И зовнувши питаху да ли гостује овдје Симон звани Петар.
19
И док Петар размишљаше о виђењу, рече му Дух: Ево, три човјека траже тебе;
20
Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер сам их ја послао.
21
А Петар сишавши људима посланим њему од Корнилија рече: Ево, ја сам тај кога тражите. Ради чега сте дошли?
22
А они рекоше: Корнилије капетан, човјек праведан и богобојазан, на добру гласу код свега народа јудејскога, примио је заповијест од анђела светога да те позове у свој дом и да чује ријечи од тебе.
23
Онда их позва унутра и угости. А сутрадан уставши пође с њима, и неки од браће која бјеху из Јопе пођоше с њим.
24
И сутрадан уђоше у Кесарију. А Корнилије их чекаше сазвавши родбину своју и блиске пријатеље.
25
А кад Петар улажаше, срете га Корнилије, и паднувши пред ноге његове поклони се.
26
А Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам само човјек.
27
И с њим разговарајући уђе, и нађе многе који се бијаху сабрали,
28
И рече им: Ви знате како је забрањено човјеку Јудејцу дружити се или долазити иноплеменику; али мени Бог показа да ниједнога човјека не треба звати поганим или нечистим.
29
Зато и дођох без поговора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали?
30
А Корнилије рече: Прије четири дана ја постих до овога часа, и у девети час бијах на молитви у кући својој; и гле, човјек стаде преда ме у хаљини сјајној,
31
И рече: Корнилије, услишена је молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Богом.
32
Пошаљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који је прозван Петар; он гостује у кући Симона кожара поред мора; када он дође, рећи ће ти.
33
Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом да чујемо све што ти је од Бога заповјеђено.
34
А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко,
35
Него је у сваком народу мио њему онај који га се боји и твори правду.
36
Ријеч коју посла синовима Израиљевим, благовјестећи мир кроз Исуса Христа: Он је Господ свију.
37
Ви знате ријеч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, послије крштења које проповиједаше Јован:
38
Исуса из Назарета, како га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исцјељујући све мучене од ђавола, јер Бог бијаше с њим.
39
И ми смо свједоци свега што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму. Њега и убише, објесивши на дрво.
40
Овога Бог васкрсе трећи дан, и учини да се Он јави,
41
Не свему народу, него нама, свједоцима унапријед изабраним од Бога, који с њим једосмо и писмо по његову васкрсењу из мртвих.
42
И заповједи нам да проповиједамо народу и свједочимо да је он одређени од Бога Судија живих и мртвих.
43
За њега свједоче сви пророци да ће Именом његовим примити опроштење гријеха свако ко вјерује у њега.
44
Док Петар још говораше ове ријечи, сиђе Дух Свети на све који слушаху ријеч.
45
И задивише се вјерни из обрезања који дођоше с Петром, да се и на незнабошце излио дар Духа Светога.
46
Јер их слушаху гдје говоре језике и величају Бога. Тада одговори Петар:
47
Зар може ко забранити воду да се не крсте ови који примише Духа Светога као и ми?
48
И заповједи им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.