Нови завет · Историјска књига
Дјела апостолска 17
Павлов долазак и проповијед у Солуну, Верији и Атини. Говор на Ареопагу.
1
Прошавши пак Амфипољ и Аполонију, дођоше у Солун, гдје бјеше синагога јудејска.
2
И Павле, по своме обичају, уђе к њима, и три суботе расправљаше с њима о Писму,
3
Разоткривајући и доказујући им да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус, којега ја вама проповиједам, јесте Христос.
4
И неки од њих се увјерише, и придружише се Павлу и Сили, и од побожних Јелина мноштво велико, и од угледних жена не мало.
5
А Јудејци који не повјероваше из суревњивости, узеше неке зле људе са улице, и сабравши гомилу узбунише град, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
6
А кад њих не нађоше, одвукоше Јасона и неке од браће пред старјешине градске вичући: Ови што узмутише цијели свијет, дођоше и овдје;
7
Њих је Јасон примио; и ови сви раде против ћесаревих заповијести говорећи да има други цар, Исус.
8
И смутише народ и старјешине градске који ово чуше.
9
Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
10
А браћа одмах ноћу послаше Павла и Силу у Верију; они стигавши, уђоше у синагогу јудејску.
11
Ови пак бијаху племенитији од оних у Солуну; ови примише ријеч свесрдно, сваки дан истражујући Писмо, да ли је тако.
12
Тако вјероваше многи од њих, и од угледних јелинских жена и од људи не мало.
13
А кад дознаше солунски Јудејци да Павле и у Верији проповиједа ријеч Божију, дођоше и тамо бунећи и смућујући народ.
14
А браћа онда одмах послаше Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотеј осташе ондје.
15
А пратиоци доведоше Павла до Атине, и примивши заповијест за Силу и Тимотеја да дођу к њему што брже, вратише се.
16
А док их Павле чекаше у Атини, ражести се дух његов у њему гледајући град пун идола;
17
И расправљаше са Јудејцима и са побожнима у синагоги, и на тргу сваки дан са онима с којима се сусреташе.
18
А неки од философа епикурејаца и стоичара препираху се с њим; и једни говораху: Шта хоће овај празнослов да каже? А други: Изгледа да је проповједник туђих богова. Јер им проповиједаше Јеванђеље о Исусу и васкрсењу,
19
Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: Можемо ли знати каква је та нова наука коју ти казујеш?
20
Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо, дакле, да знамо шта би то могло бити.
21
А сви Атињани и досељени странци ни за шта се друго нису занимали, него да штогод ново говоре или слушају.
22
А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни.
23
Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме бјеше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, којега не знајући поштујете тога вам ја проповиједам.
24
Бог који је створио свијет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима,
25
Нити прима угађања од руку човјечијих, као да нешто треба Њему, који сам даје свима живот и дихање и све.
26
И створио је од једне крви сваки народ човјечанства да станује по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њихова борављења;
27
Да траже Господа, не би ли га додирнули и нашли, мада Он није далеко ни од једнога од нас.
28
Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо; као што су и неки од ваших пјесника рекли: Јер Његов и род јесмо.
29
Кад смо, дакле, род Божији, не треба да мислимо да је Божанство подобно злату или сребру или камену, резаном по вјештини и замисли човјечијој.
30
Али не гледајући Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;
31
Јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човјека којега одреди и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвих.
32
А кад чуше за васкрсење мртвих, једни се ругаху а други рекоше: Да те чујемо опет о томе.
33
И тако Павле отиде из њихове средине.
34
А неки људи приставши уз њега повјероваше, међу којима бјеше Дионисије Ареопагит, и жена по имену Дамара, и други с њима.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.