Нови завет · Историјска књига
Дјела апостолска 19
Павле у Ефесу. Буна Димитрија златара.
1
Догоди се, пак, кад бјеше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике,
2
Рече им: Јесте ли примили Духа Светога када сте повјеровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
3
А он им рече: У шта се, дакле, крстите? А они рекоше: У крштење Јованово.
4
А Павле рече: Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да вјерују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса.
5
А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
6
И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху.
7
А бијаше људи свега око дванаест.
8
И уђе у синагогу и говораше смјело три мјесеца, расправљајући и увјеравајући о Царству Божијем.
9
И када неки остајаху упорни и не вјероваху, хулећи на Пут Господњи пред народом, одступи од њих и одвоји ученике, па вођаше разговоре сваки дан у школи некога Тирана.
10
И ово је трајало двије године, тако да сви који живе у Азији чуше ријеч Господа Исуса, и Јудејци и Јелини.
11
И Бог чињаше необична чудеса рукама Павловим,
12
Тако да су убрусе знојаве од тијела његова или појасеве носили на болеснике и они се исцјељиваху од болести, и зли духови излажаху из њих.
13
А покушаше и неки од Јудејаца заклињача, који се скитаху, да над онима у којима бијаху зли духови спомињу име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповиједа.
14
А бијаху неки седам синова Скеве Јудејца, првосвештеника, који ово чињаху.
15
А зли дух одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?
16
И скочивши на њих човјек у коме бјеше зли дух, надјача их и савлада, тако да голи и изранављени утекоше из оне куће.
17
И ово дознадоше сви који живљаху у Ефесу, и Јудејци и Јелини; и страх спопаде све њих, и величаше се име Господа Исуса.
18
И многи од оних који су повјеровали, долажаху те се исповиједаху и казиваху дјела своја.
19
А многи од оних који се занимаху чаролијама, сабраше књиге своје и спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да им је вриједност педесет хиљада сребрника.
20
Тако силно растијаше и јачаше ријеч Господња.
21
И када се ово сврши, науми Павле у духу да прође Македонију и Ахају, па да иде у Јерусалим рекавши: Пошто тамо будем, ваља ми и Рим видјети.
22
И посла у Македонију двојицу од оних који му помагаху, Тимотеја и Ераста; а он оста неко вријеме у Азији.
23
А у вријеме оно настаде не мала буна због Пута Господњега.
24
Јер некакав златар по имену Димитрије, правећи мале сребрне Артемидине храмове, даваше мајсторима не мали посао;
25
Скупивши ове и њима сличне занатлије, рече: Људи, ви знате да од овога посла зависи наше благостање:
26
И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле убиједи и одврати многи народ говорећи да то што се рукама човјечијим прави нису богови.
27
И не само што ће ова опасност снаћи наш занат да буде презрен, него се и светилиште велике богиње Артемиде неће рачунати ни у шта, и пропашће величанство оне коју сва Азија и сав свијет поштује.
28
А кад они ово чуше, испунише се гњева, и викаху говорећи: Велика је Артемида Ефеска!
29
И сав град напуни се метежа; и навалише једнодушно на позориште и ухватише Македонце Гаја и Аристарха, сапутнике Павлове.
30
А кад Павле хтједе да иде међу народ, не дадоше му ученици.
31
А неки и од азијских поглавара, који му бијаху пријатељи, послаше к њему молећи га да се не појављује у позоришту.
32
Једни пак викаху једно а други друго; јер збор бијаше смућен, и већина их не знадијаху зашто су се скупили.
33
А из народа извукоше Александра кад га Јудејци истакоше. Александар пак махнувши руком хтједе да се брани пред народом.
34
А кад препознаше да је Јудејац, повикаше сви у глас, и викаху пуна два часа: Велика је Артемида Ефеска!
35
А градски писар, утишавши народ, рече: Људи Ефесци, ко је тај човјек који не зна да је град Ефес служитељ велике богиње Артемиде и њезиног кипа, који је с неба пао?
36
Па кад је то неоспорно, треба да будете мирни и да ништа нагло не чините.
37
Јер доведосте ове људе, који нити храм покрадоше нити на богињу вашу похулише.
38
А Димитрије и мајстори с њим, ако имају тужбу на некога, постоје судови и постоје намјесници, нека туже један другога.
39
Ако ли нешто друго иштете, то ће се ријешити на законитом збору.
40
Иначе смо у опасности да будемо оптужени за данашњу буну; а нема ни једнога разлога којим бисмо могли оправдати овај метеж. И ово рекавши распусти збор.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.