Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Исаија 2
Појава и узвишење горе Господње. Из Сиона долази спас и мир свима народима; али ће се најприје судити Израиљу који се клања идолима.
1
Ријеч која дође у утвари Исаији, сину Амосову, за Јуду и за Јерусалим.
2
Биће у потоња времена гора дома Господњега утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стјецаће се к њој сви народи.
3
И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и ријеч Господња из Јерусалима.
4
И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
5
Доме Јаковљев, ходи да идемо по свјетлости Господњој.
6
Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источнијех и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
7
И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њихову нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховијем нема краја.
8
Пуна је земља њихова и идола; дјелу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
9
И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
10
Уђи у стијену, и сакриј се у прах од страха Господњега и од славе величанства његова.
11
Поносите очи човјечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12
Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на свакога који се подиже, те ће бити понижени.
13
И на све кедре Ливанске, велике и високе, и на све храстове Васанске,
14
И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
15
И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
16
И на све лађе Тарсиске и на све ликове миле.
17
Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18
И идола ће нестати сасвијем.
19
И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.
20
Тада ће бацити човјек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слијепијем мишима,
21
Улазећи у расјелине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.
22
Прођите се човјека којему је дах у носу; јер шта вриједи?
Главе · Исаија
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.