Исаија 50

Овако вели Господ: Гдје је распусна књига матере ваше којом је пустих? Или који је између рукодавалаца мојих коме вас продадох? Гле, за безакоња своја продадосте се и за ваше пријеступе би пуштена мати ваша.

Зашто кад дођох не би никога? Кад звах, нико се не одазва? ‘Да није како год окрачала рука моја, те не може искупити? Или нема у мене снаге да избавим? Гле, пријетњом својом исушујем море; обраћам ријеке у пустињу да се усмрде рибе њихове зато што нестане воде, и мру од жеђи.

Облачим небеса у мрак, и костријет им дајем за покривач.

Господ Господ даде ми језик учен да умијем проговорити згодну ријеч уморном; буди свако јутро, буди ми уши да слушам као ученици.

Господ Господ отвори ми уши, и ја се не противих, не одступих натраг.

Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лица својега од руга ни од запљувања.

Јер ми Господ Господ помаже, зато се не осрамотих, зато ставих чело своје као кремен, и знам да се нећу постидјети.

Близу је онај који ме правда; ко ће се прети са мном? Станимо заједно; ко је супарник мој? Нека приступи к мени.

Гле, Господ Господ помагаће ми: Ко ће ме осудити? Гле, сви ће они као хаљина оветшати, мољац ће их изјести.

Ко се међу вама боји Господа и слуша глас слуге његова? Ко ходи по мраку и нема видјела, нека се узда у име Господње и нека се ослања на Бога својега.

Гле, сви који ложите огањ и опасујете се искрама, идите у свјетлости огња својега и у искрама које распалисте. То вам је из моје руке; у мукама ћете лежати.