Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Исаија 38
Језекија се разболијева, оздравља и благодари Богу.
1
У то вријеме разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија, син Амосов, и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умријети и нећеш остати жив.
2
А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
3
И рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом вјерно и с цијелијем срцем, и творио што је теби угодно. И плака Језекија веома.
4
Тада дође ријеч Господња Исаији говорећи:
5
Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида, оца твојега: Чуо сам молитву твоју, и видио сам сузе твоје, ево додаћу ти вијеку петнаест година.
6
И избавићу тебе и овај град из руку цара Асирскога, и бранићу овај град.
7
И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао.
8
Ево, ја ћу вратити сјен по кољенцима по којима је сишао на сунчанику Ахазову натраг за десет кољенаца. И врати се сунце за десет кољенаца по кољенцима по којима бијаше сишло.
9
Ово написа Језекија; цар Јудин, кад се разбоље, и оздрави од болести своје:
10
Ја рекох, кад се пресјекоше дани моји: Идем к вратима гробнијем, узе ми се остатак година мојих.
11
Рекох: Нећу видјети Господа Господа у земљи живијех, нећу више видјети човјека међу онима који станују на свијету.
12
Вијек мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресјекох живот свој као ткач, одсјећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13
Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
14
Пиштах као ждрао и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчиљеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, облакшај ми.
15
Шта да речем? Он ми каза, и учини. Проживјећу све године своје по јаду душе своје.
16
Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мојега, исцијелио си ме и сачувао у животу.
17
Ево, на мир дође ми љут јад; али теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све гријехе моје.
18
Јер неће гроб тебе славити, неће те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се твојој истини.
19
Живи, живи, они ће те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину твоју.
20
Господ ме спасе, зато ћемо пјевати пјесме моје у дому Господњем док смо год живи.
21
А Исаија бјеше рекао да узму груду сухих смокава и привију на оток, те ће оздравити.
22
И Језекија бјеше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?
Главе · Исаија
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.