Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Исаија 6
Исаијино виђење славе Господње и позив у пророчку службу.
1
Године које умрије цар Озија видјех Господа гдје сједи на пријестолу високу и издигнуту, и скут му испуњаваше цркву.
2
Серафими стајаху више њега, сваки их имаше шест крила: двјема заклањаше лице своје и двјема заклањаше ноге своје, а двјема лећаше.
3
И викаху један другоме говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове.
4
И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.
5
И рекох: Јаох мени! Погибох, јер сам човјек нечистијех усана, и живим усред народа нечистијех усана, јер цара Господа над војскама видјех својим очима.
6
А један од серафима долетје к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клијештима,
7
И дотаче се уста мојих и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и гријех твој очисти се.
8
Потом чух глас Господњи гдје рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошљи мене.
9
А он рече: Иди, и реци томе народу: Слушајте али нећете разумјети, гледајте али нећете познати.
10
Учини да одебља срце томе народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумију и не обрате се и не исцијеле.
11
А ја рекох: Докле, Господе? А он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвијем не опусти,
12
И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.
13
Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или бријест којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето сјеме бити њезино стабло.
Главе · Исаија
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.