Исаија 36

Четрнаесте године царовања Језекијина подиже се Сенахирим, цар Асирски, на све тврде градове Јудине, и узе их.

И посла цар Асирски Равсака из Лахиса у Јерусалим к цару Језекији с великом војском; и он стаде код јаза горњега језера на путу код поља бјељарева.

Тада изиде к њему Елијаким, син Хелкијин, који бијаше над двором, и Сомна писар и Јоах, син Асафов, паметар.

И рече им Равсак: Кажите Језекији: Овако каже велики цар, цар Асирски: Каква је то узданица у коју се уздаш?

Да речем, али су празне ријечи, да имаш свјета и силе за рат. У што се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?

Гле, уздаш се у штап од трске сломљене, у Мисир, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; такав је Фараон, цар Мисирски, свјема који се уздају у њ.

Ако ли ми речеш: Уздамо се у Господа Бога својега; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповједио Јуди и Јерусалиму: Пред овијем олтаром клањајте се?

Хајде затеци се мојему господару, цару Асирском, и даћу ти двије тисуће коња, ако можеш добавити који ће јахати.

Како ћеш, дакле, одбити и једнога војводу између најмањих слугу господара мојега? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.

Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово мјесто да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу, и затри је.

Тада Елијаким и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим Сирски, јер разумијемо, а немој нам говорити Јудејски да слуша народ на зиду.

А Равсак рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твојему или к теби да кажем ове ријечи? Није ли к тијем људима што сједе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?

Тада стаде Равсак и повика иза гласа Јудејски и рече: Чујте ријечи великога цара Асирскога.

Овако каже цар: Немојте да вас вара Језекија, јер вас не може избавити.

Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, овај се град неће дати у руке цару Асирском.

Не слушајте Језекије; јер овако каже цар Асирски: Учините мир са мном и ходите к мени, па једите сваки са свога чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из својега студенца,

Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хљебом и виноградима.

Немојте да вас вара Језекија говорећи: Господ ће нас избавити. Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара Асирскога?

Гдје су богови Ематски и Арфадски? Гдје су богови Сефарвимски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку?

Који су између свијех богова овијех земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?

Али они мучаху, и не одговорише му ни ријечи, јер цар бјеше заповједио и рекао: Не одговарајте му.

Тада Елијаким, син Хелкијин, који бијаше над двором, и Сомна писар и Јоах, син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му ријечи Равсакове.