Пређи на садржај
Исаија 5959 од 66

Стари завет · Пророчке књиге великих пророка

Исаија 59

Поквареност безбожног народа. Обећање Избавитеља.

1
Гле, није окраћала рука Господња да не може спасити, нити је отежало ухо његово да не може чути.
2
Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и гријеси ваши заклонише лице његово од вас, да не чује.
3
Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину.
4
Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.
5
Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, ижљезе гуја.
6
Платно њихово није за хаљине, нити ће се они одјести својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховијем насиље.
7
Ноге им трче на зло и брзе су на прољевање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путовима је њиховијем пустош и расап.
8
Пута мирнога не знају, и на путовима њиховијем нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир.
9
Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видјело, а оно, ето мрак; свјетлост, а оно ходимо по тами.
10
Пипамо као слијепи зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви.
11
Ричемо свиколики као медвједи, и једнако гучемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас.
12
Јер се пријеступи наши умножише пред тобом и гријеси наши свједоче на нас; јер су пријеступи наши код нас и безакоња своја знамо,
13
Да невјеру учинисмо и слагасмо Господу, и одступисмо од Бога својега, говорисмо о насиљу и одмету, да састављасмо и износисмо из срца ријечи лажне.
14
Зато суд одступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође.
15
И истине је нестало, и ко се уклања ода зла, постаје плијен. То видје Господ, и не би му мило што нема суда.
16
И видје гдје нема човјека, и зачуди се што нема посредника; зато учини му спасење мишица његова, и правда његова подуприје га.
17
Јер се обуче у правду као у оклоп, и шљем спасења метну на главу; одједе се осветом као одијелом, и огрте се ревношћу као плаштем.
18
По дјелима, по дјелима да врати гњев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати.
19
И бојаће се имена Господњега са запада, и славе његове с истока сунчанога; јер ће непријатељ навалити као ријека, а дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему.
20
И доћи ће Избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од гријеха, вели Господ.
21
А ово ће бити завјет мој с њима, вели Господ: Дух мој који је у теби, и ријечи моје које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста сјемена твојега, ни од уста сјемена сјемена твојега, вели Господ, отселе и довијека.
Главе · Исаија
  1. 1
  2. 2
  3. 3
  4. 4
  5. 5
  6. 6
  7. 7
  8. 8
  9. 9
  10. 10
  11. 11
  12. 12
  13. 13
  14. 14
  15. 15
  16. 16
  17. 17
  18. 18
  19. 19
  20. 20
  21. 21
  22. 22
  23. 23
  24. 24
  25. 25
  26. 26
  27. 27
  28. 28
  29. 29
  30. 30
  31. 31
  32. 32
  33. 33
  34. 34
  35. 35
  36. 36
  37. 37
  38. 38
  39. 39
  40. 40
  41. 41
  42. 42
  43. 43
  44. 44
  45. 45
  46. 46
  47. 47
  48. 48
  49. 49
  50. 50
  51. 51
  52. 52
  53. 53
  54. 54
  55. 55
  56. 56
  57. 57
  58. 58
  59. 59
  60. 60
  61. 61
  62. 62
  63. 63
  64. 64
  65. 65
  66. 66

Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.

Покушајте