Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Исаија 8
Утјеха вјерних у злим временима. Пророков син као знак суда над Сиријом и Израиљом.
1
И рече ми Господ: Узми књигу велику и напиши у њој писмом човјечијим: Брз на плијен, хитар на грабеж.
2
И узех вјерне свједоке, Урију свештеника и Захарију, сина Јеверехијина.
3
Потом приступих к пророчици, и она затрудње и роди сина. А Господ ми рече: Надјени му име: Брз на плијен, хитар на грабеж.
4
Јер прије него дијете научи викати: Оче мој и мајко моја, однијеће се благо Дамаштанско и плијен Самаријски пред царем Асирским.
5
И још ми рече Господ говорећи:
6
Што овај народ не мари за воду Силоамску која тече тихо и радује се Ресину и сину Ремалијину,
7
Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из ријеке силну и велику, цара Асирскога и сву славу његову, те ће изаћи из свијех потока својих, и тећи ће поврх свијех брегова својих,
8
И навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!
9
Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: Оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.
10
Договарајте се, договор ће вам се разбити. Реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.
11
Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овога народа, говорећи:
12
Не говорите буна, кад год овај народ каже буна, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.
13
Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан.
14
И биће вам светиња, а камен за спотицање и стијена за саблазан објема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским.
15
И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.
16
Свежи свједочанство, запечати закон мојим ученицима.
17
Чекаћу, дакле, Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ.
18
Ево ја и дјеца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.
19
И ако вам реку: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају; реците: Не треба ли народ да пита Бога својега? Или ће питати мртве умјесто живијех?
20
Закон и свједочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.
21
И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара својега и Бога својега горе.
22
А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.
Главе · Исаија
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.