Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Исаија 42
Кротки слуга Божији (Месија) у својој благости видјело идолопоклоницима и вођ заслијепљеног народа.
1
Ево Слуге мојега, којега подупирем, Избраника мојега, који је мио души мојој; метнућу дух свој на њега, суд народима јављаће.
2
Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас његов по улицама.
3
Трске стучене неће преломити, и свјештила које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.
4
Неће му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку његову.
5
Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и што она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:
6
Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завјет народу, видјело народима;
7
Да отвориш очи слијепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који сједе у тами.
8
Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје нећу дати другоме, ни хвале своје ликовима резанијем.
9
Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, прије него настане казујем вам.
10
Пјевајте Господу пјесму нову, хвалу његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.
11
Пустиња и градови њезини, села гдје станује Кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују саврх гора.
12
Нека дају славу Господу, и хвалу његову нека јављају по острвима.
13
Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.
14
Мучах дуго, чињах се глух, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истријебити.
15
Опустићу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од ријека ћу начинити острва, и језера ћу исушити.
16
И водићу слијепе путем којега нијесу знали; водићу их стазама којих нијесу знали; обратићу пред њима мрак у свјетлост и што је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.
17
Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливенијем: Ви сте наши богови.
18
Чујте, глухи; прогледајте, слијепи, да видите.
19
Ко је слијеп осим слуге мојега? И ко је глух као посланик мој којега шаљем? Ко је слијеп као савршени? Ко је слијеп као слуга Господњи?
20
Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.
21
Господу бијаше мио ради правде његове, учини закон великим и славним.
22
А народ је оплијењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плијен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.
23
Ко између вас чује ово и пази и слуша за послије?
24
Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, којему згријешисмо? Јер не хтјеше ходити путовима његовијем нити слушаше закона његова.
25
Зато, изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разумје; запали га, али он не мари.
Главе · Исаија
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.