Stari zavet · Istorijske knjige
1. o carevima 19
Ilija bježi od Jezavelje. Bog mu se javlja na gori Horivu. Jelisej, njegov učenik.
1
A Ahav pripovjedi Jezavelji sve što je učinio Ilija i kako je sve proroke isjekao mačem.
2
Tada Jezavelja posla glasnike k Iliji i poruči mu: Tako da učine bogovi i tako da dodadu ako sjutra u ovo doba ne učinim od tebe što je od kojega god tijeh.
3
A on videći to, usta i otide duše svoje radi, i dođe u Virsaveju Judinu i ondje ostavi momka svojega.
4
A sam otide u pustinju dan hoda; i došav sjede pod smreku, i zaželje da umre i reče: Dosta je već, Gospode, primi dušu moju, jer nijesam bolji od otaca svojih.
5
Potom leže i zaspa pod smrekom. A gle, anđeo taknu ga i reče mu: Ustani, jedi.
6
A on pogleda i, gle, čelo glave mu hljeb na ugljenu pečen i krčag vode. I jede i napi se, pa leže opet.
7
A anđeo Gospodnji dođe opet drugom i taknu ga govoreći: Ustani, jedi, jer ti je put dalek.
8
A on ustavši jede i napi se; potom okrijepiv se onijem jelom, ide četrdeset dana i četrdeset noći dokle dođe na goru Božiju Horiv.
9
A ondje uđe u jednu pećinu i zanoći u njoj; i, gle, riječ Gospodnja dođe mu govoreći: Šta ćeš ti tu, Ilija?
10
A on reče: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavjet tvoj, tvoje oltare razvališe i proroke tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže dušu moju da mi je uzmu.
11
A on reče: Izidi i stani na gori pred Gospodom. I gle, Gospod prolažaše, a pred Gospodom velik i jak vjetar, koji brda razvaljivaše i stijene razlamaše; ali Gospod ne bješe u vjetru; a iza vjetra dođe trus; ali Gospod ne bješe u trusu;
12
A iza trusa dođe oganj; ali Gospod ne bješe u ognju. A iza ognja dođe glas tih i tanak.
13
A kad to ču Ilija, zakloni lice svoje plaštem i izašav stade na vratima od pećine. I gle, dođe mu glas govoreći: Šta ćeš ti tu, Ilija?
14
A on reče: Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama; jer sinovi Izrailjevi ostaviše zavjet tvoj, tvoje oltare razvališe, i proroke tvoje pobiše mačem; a ja ostah sam, pa traže moju dušu da mi je uzmu.
15
Tada mu reče Gospod: Idi, vrati se svojim putem u pustinju Damaštansku, i kad dođeš, pomaži Azaila za cara nad Sirijom.
16
A Juja, sina Nimsijina, pomaži za cara nad Izrailjem, a Jelisija, sina Safatova, iz Avel-Meole pomaži za proroka, umjesto sebe.
17
Jer ko uteče od mača Azailova, njega će pogubiti Juj; a ko uteče od mača Jujeva, njega će pogubiti Jelisije.
18
Ali sam ostavio u Izrailju sedam tisuća koji nijedan ne saviše koljena pred Valom, niti ga ustima svojim cjelivaše.
19
I otide odande i nađe Jeliseja, sina Safatova, gdje ore, a dvanaest jarmova pred njim, a sam bijaše kod dvanaestoga; i idući mimo nj, Ilija baci na nj plašt svoj.
20
A on ostavi volove, i otrča za Ilijom i reče: Da cjelujem oca svojega i mater svoju; pa ću ići za tobom. A on mu reče: Idi, vrati se, jer šta sam ti učinio?
21
I on se vrati od njega, i uze jaram volova i zakla ih, i na drvima od pluga skuha meso i dade ga narodu, te jedoše; potom ustavši otide za Ilijom i služaše mu.
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.