2. о царевима 19

А кад то чу цар Језекија, раздрије хаљине своје и веза око себе костријет, па отиде у дом Господњи.

И посла Елијакима, који бијаше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у костријет к Исаији, пророку, сину Амову.

И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга; јер приспјеше дјеца до порођаја, а нема снаге да се роде.

Да ако је чуо Господ Бог твој све што рече Равсак, којега посла цар Асирски, господар његов, да ружи Бога живога и да га вријеђа ријечима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази.

И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.

И рече им Исаија: Овако реците господару својему: Овако вели Господ: Не плаши се од ријечи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара Асирскога.

Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.

И тако вративши се, Равсак нађе цара Асирскога гдје бије Ливну, јер бјеше чуо да је отишао од Лахиса.

А он чу за Тираку, цара Хускога, гдје казаше: Ево, иде да се бије с тобом. Зато опет посла посланике к Језекији говорећи:

Овако реците Језекији, цару Јудину: Немој да те вара Бог твој у којега се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару Асирском.

Ето, чуо си шта су учинили цареви Асирски свијем земљама потрвши их сасвијем, а ти ли ћеш се избавити?

Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове, који бијаху у Теласару?

Гдје је цар Ематски и цар Арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?

А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи и разви је Језекија пред Господом.

И помоли се Језекија Господу говорећи: Господе Боже Израиљев, који сједиш на херувимима, ти си сам Бог свијем царствима на земљи, ти си створио небо и земљу,

Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј ријечи Сенахирима који посла да ружи Бога живога.

Истина је, Господе, опустошили су цареви Асирски оне народе и земље њихове;

И побацали су богове њихове у огањ, јер не бијаху богови, него дјело руку човјечијих, дрво и камен; зато их потрше.

И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његовијех да познаду сва царства на земљи да си ти Господе сам Бог.

Тада посла Исаија, син Амов, к Језекији, и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам зашто си ми се молио због Сенахирима, цара Асирскога.

Ово је ријеч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмијева ти се дјевојка, кћи Сионска, за тобом маше главом кћи Јерусалимска.

Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао увис очи своје? На свеца Израиљева.

Преко посланика својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изидох на високе горе, на стране Ливанске, и посјећи ћу високе кедре његове и лијепе јеле његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његова Кармила.

Ја сам копао и пио воду туђу и исушио сам стопама својим све потоке градовима.

Нијеси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то да превратиш тврде градове у пусте гомиле.

Зато, који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима која се суши прије него сазри.

Знам сјеђење твоје, и полажење твоје и долажење твоје знам, и како бјесниш на ме.

Јер бјесниш на ме и твоја обијест дође до мојих ушију; зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.

А теби ово нека буде знак: Јешћете ове године што само од себе роди, и друге године што опет само од себе роди; а треће године сијте и жањите и садите винограде и једите род с њих.

Јер остатак дома Јудина, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.

Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.

Зато овако вели Господ за цара Асирскога: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стријеле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопа око њега.

Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.

Јер ћу бранити тај град, и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге својега.

И исту ноћ анђео Господњи изиде и поби у околу Асирском сто и осамдесет и пет тисућа; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.

Те се подиже Сенахирим цар Асирски, и отиде и вративши се, оста у Ниневији.

И кад се клањаше у дому Нисрока, бога својега, Адрамелех и Сарасар, синови његови, убише га мачем, а сами побјегоше у земљу Араратску, и на његово се мјесто зацари Есарадон син његов.