Стари завет · Историјске књиге
2. о царевима 21
Царство Јудино: Цареви Манасија и Амон.
1
Дванаест година бјеше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Ефсива.
2
И чињаше што је зло пред Господом по гаднијем дјелима народа које Господ одагна испред синова Израиљевијех;
3
Јер опет начини висине, које бјеше потро Језекија отац његов, и подиже олтаре Валу, и начини луг као што бјеше начинио Ахав, цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.
4
И начини олтаре у дому Господњем за који бјеше рекао Господ: У Јерусалиму ћу намјестити име своје;
5
Начини олтаре свој војсци небеској у два тријема дома Господњега.
6
И сина својега проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом, гњевећи га.
7
И постави резан лик шумски који начини у дому, за који бјеше рекао Господ Давиду и Соломону, сину његову: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свијех племена Израиљевијех, намјестићу име своје довијека;
8
И нећу више дати да се макне нога синовима Израиљевијем из земље коју дадох оцима њиховијем ако само уздрже и устворе све што сам им заповједио, и сав закон који им је заповједио мој слуга Мојсије.
9
Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише горе него народи које истријеби Господ испред синова Израиљевијех.
10
А Господ говораше преко слуга својих пророка говорећи:
11
Што учини Манасија, цар Јудин, та гадна дјела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који прије њега бише, и наведе на гријех и Јуду гаднијем боговима својим;
12
Зато овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим и на Јуду да ће свакоме ко чује зујати оба уха.
13
Јер ћу затегнути над Јерусалимом уже Самаријско и мјерила дома Ахавова, и збрисаћу Јерусалим као што се брише здјела, избрише се па се изврне.
14
И оставићу остатак нашљедства својега, и даћу их у руке непријатељима њиховијем да буду плијен и грабеж свијем непријатељима својим.
15
Јер чинише што је зло преда мном, и гњевише ме од дана кад изидоше оци њихови из Мисира до данас.
16
Још и праву крв веома многу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим гријеха својега којим наведе Јуду на гријех да чини што је зло пред Господом.
17
А остала дјела Манасијина и све што је чинио, и гријех којим је гријешио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
18
И почину Манасија код отаца својих и би погребен у врту код дома својега, у врту Озину; а на његово мјесто зацари се Амон, син његов.
19
Двадесет и двије године имаше Амон кад поче царовати, и царова двије године у Јерусалиму. Матери му бјеше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве.
20
Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија отац његов.
21
И хођаше свијем путем којим је ходио отац његов, и служаше гаднијем боговима којима је служио отац његов, и клањаше им се.
22
И остави Господа Бога отаца својих и не ходи путем Господњим.
23
А слуге Амонове побунише се на њ и убише цара у двору његову.
24
А народ земаљски поби све који се бијаху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на његово мјесто Јосију, сина његова.
25
А остала дјела Амонова, што је чинио, нијесу ли записана у дневнику царева Јудинијех?
26
И погребоше га у његову гробу у врту Озину; и Јосија, син његов, би цар на његово мјесто.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.