2. о царевима 12

Седме године Јујеве поче царовати Јоас и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Сивија из Вирсавеје.

И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај.

Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

И Јоас рече свештеницима: Сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац онијех који иду у број, и новац од уцјене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи,

Нека свештеници узимају, сваки од својега познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому гдје се год нађе да треба оправити.

Али до године двадесет треће царовања Јоасова свештеници још не оправише што бијаше трошно у дому.

Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике и рече им: Зашто не оправљате што је трошно у дому? Од сада не узимајте новаца од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому.

И свештеници присташе да не узимају новаца од народа и да не оправљају што је трошно у дому.

Тада свештеник Јодај узе један ковчег и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата, меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи.

А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројивши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем.

Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводјељама и посленицима који оправљаху дом Господњи,

И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи што бјеше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом.

Али новцима који се доношаху у дом Господњи, не грађаху чаша сребрнијех за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каквих судова златнијех ни сребрнијех;

Него их даваху онима који бијаху над послом да се оправи за њих дом Господњи.

И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер вјерно рађаху.

Новци за пријеступ и новци за гријехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима.

Тада изиде Азаило, цар Сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим.

А Јоас цар Јудин узе све посвећене ствари што Јосафат и Јорам и Охозија оци његови цареви Јудини бијаху посветили, и све што сам бјеше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњега и дома царева, и посла Азаилу, цару Сирском; и тако отиде од Јерусалима.

А остала дјела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?

А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу.

Јоазахар, син Симеатов, и Јозавад, син Сомиров, слуге његове, убише га, те умрије; и погребоше га код отаца његовијех у граду Давидову; а на његово мјесто зацари се Амасија, син његов.