2. о царевима 18

А треће године царовања Осије, сина Илина, над Израиљем зацари се Језекија, син Ахазов, над Јудом.

Бијаше му двадесет и пет година кад поче царовати и царова двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Авија, кћи Захаријина.

И чињаше што је право пред Господом сасвијем као што је чинио Давид, отац његов.

Он обори висине, и изломи ликове и исјече лугове, и разби змију од мједи коју бјеше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.

Уздаше се у Господа Бога Израиљева, и не би таквога између свијех царева Јудинијех послије њега ни прије њега.

Јер приону за Господа, не одступи од њега, него држа заповијести које заповједи Господ Мојсију.

И Господ бијаше с њим; куда год иђаше напредоваше; и одметну се од цара Асирскога, те му не би слуга.

Он поби Филистеје до Газе и међе њезине, од куле стражарске до града озидана.

А четврте године царовања Језекијина, а то је седма година царовања Осије, сина Илина, над Израиљем, подиже се Салманасар, цар Асирски, на Самарију и опколи је.

И послије три године узе је; шесте године царовања Језекијина, а девете године царовања Осијина над Израиљем, би узета Самарија.

И одведе цар Асирски Израиљце у Асирију, и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по градовима Мидским.

Јер не слушаше гласа Господа Бога својега и преступаше завјет његов, све што им је заповједио Мојсије слуга Господњи, не слушаше нити творише.

А четрнаесте године царовања Језекијина подиже се Сенахирим, цар Асирски, на све тврде градове Јудине, и узе их.

Тада Језекија, цар Јудин, посла у Лахис к цару Асирском и поручи му: Згријешио сам; врати се од мене, што год наметнеш на ме носићу. А цар Асирски наметну на Језекију, цара Јудина, триста таланата сребра и тридесет таланата злата.

И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царскога двора.

У то вријеме цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и прагове које сам бјеше оковао, и даде цару Асирском.

Али цар Асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подигоше и дођоше у Јерусалим; и подигавши се и дошавши, стадоше код јаза Горњега језера, који је покрај пута у пољу бјељареву.

И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијакин, син Хелкијин, који бијаше над двором, и Сомна писар и Јоах, син Асафов, паметар.

И рече им Равсак: Кажите цару Језекији: Овако каже велики цар, цар Асирски: Каква је то узданица у коју се уздаш?

Ти велиш, али су празне ријечи, да имаш свјета и силе за рат. У што се, дакле, уздаш, те си се одметнуо од мене?

Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; такав је Фараон, цар Мисирски, свима који се уздају у њ.

Ако ли ми речете: Уздамо се у Господа Бога својега; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповједио Јуди и Јерусалиму: Пред овијем олтаром клањајте се у Јерусалиму.

Хајде, затеци се мојему господару, цару Асирском; и даћу ти двије тисуће коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима.

Како ћеш, дакле, одбити и једнога војводу између најмањих слуга господара мојега? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.

Сврх тога, еда ли сам ја без Господа дошао на ово мјесто да га затрем? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу и затри је.

Тада Елијаким, син Хелкијин, и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим Сирски, јер разумијемо, а немој нам говорити Јудејски да слуша народ на зиду.

А Равсак им рече: Еда ли ме је господар мој послао ка господару твојему или к теби да кажем ове ријечи? Није ли к тијем људима што сједе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?

Тада стаде Равсак и повика иза гласа Јудејски и рече говорећи: Чујте ријеч великога цара, цара Асирскога.

Овако каже цар: Немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке.

Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће дати у руке цару Асирском.

Не слушајте Језекије; јер овако каже цар Асирски: Учините мир са мном и ходите к мени, па једите сваки са свога чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из својега студенца.

Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хљебом и виноградима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живјети и нећете изгинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара говорећи: Господ ће нас избавити.

Је ли који између богова других народа избавио своју земљу из руке цара Асирскога?

Гдје су богови Ематски и Арфадски? Гдје су богови Сефарвимски, Енски и Авски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку?

Који су између свијех богова овијех земаља избавили земљу своју из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?

Али народ мучаше и не одговорише му ни ријечи, јер цар бјеше заповједио и рекао: Не одговарајте му.

Тада Елијаким, син Хелкијин, који бијаше над двором и Сомна, писар и Јоах, син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му ријечи Равсакове.