Стари завет · Историјске књиге
2. о царевима 9
Царство Израиљево: Јуј помазан за цара, убија Јорама, Охозију и Језавељу.
1
А Јелисеј пророк дозва једнога између синова пророчких и рече му: Опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот Галадски.
2
И кад дођеш онамо, видјећеш ондје Јуја, сина Јосафата, сина Нимсијина и ушавши, изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клијет.
3
И узми уљаницу и излиј му на главу и реци: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем. Затијем отвори врата и бјежи, и не забављај се.
4
И отиде младић, момак пророков, у Рамот Галадски.
5
И кад уђе, гле, сјеђаху војводе; а он рече: Војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: Коме између свијех нас? А он рече: Теби, војводо.
6
Тада уста и уђе у кућу, а он му изли на главу уље и рече му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.
7
И побиј дом Ахава, господара својега, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка и крв свијех слуга Господњијех од руке Језавељине.
8
И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истријебићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћенога и остављенога у Израиљу.
9
И учинићу с домом Ахавовијем као с домом Јеровоама, сина Наватова, и као с домом Васе, сина Ахијина.
10
И Језавељу ће изјести пси у пољу Језраелском, и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побјеже.
11
А Јуј изиде к слугама господара својега и запиташе га: Је ли добро? Што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: Знате човјека и бесједу његову.
12
А они рекоше: Није истина; кажи нам. А он им рече: Тако и тако рече ми говорећи: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем.
13
Тада брже узеше свак своју хаљину и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.
14
Тако се побуни Јуј, син Јосафата, сина Нимсијина, на Јорама; а Јорам чуваше Рамот Галадски са свијем Израиљем од Азаила, цара Сирскога.
15
А бјеше се вратио цар Јорам да се лијечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци кад се бијаше с Азаилом, царем Сирским. И рече Јуј: Ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.
16
И Јуј сједе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше ондје; и Охозија, цар Јудин, бјеше дошао да види Јорама.
17
А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево гдје иде, рече: Неко људство видим. Тада рече Јорам: Узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: Је ли мир?
18
И отиде коњик преда њ и рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном. А стражар јави говорећи: Гласник дође до њих, али се не враћа.
19
И посла другог коњика, који кад дође к њима, рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном.
20
Опет јави стражар говорећи: Дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.
21
Тада рече Јорам: Прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изиде Јорам, цар Израиљев, и Охозија, цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.
22
И кад Јорам угледа Јуја, рече му: Је ли мир, Јују? А он одговори: Какав мир? Док је толикога курвања Језавеље, матере твоје, и чарања њезинијех.
23
Тада Јорам окрете се и побјеже говорећи Охозији: Издаја, Охозија!
24
Али Јуј зграби лук свој и устријели Јорама међу плећи да му стријела прође кроз срце, те паде у колима својим.
25
Тада рече Јуј Вадекару, војводи свом: Узми га и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом, оцем његовијем, како Господ изрече за њ ово зло:
26
Заиста, крв Навутејеву и крв синова његовијех видјех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву, по ријечи Господњој.
27
А Охозија, цар Јудин, видјевши то, побјеже к дому у врту; али га потјера Јуј и рече: Убијте и тога на његовијем колима. И ранише га на брду Гуру које је код Ивлеама. И утече у Мегидон и ондје умрије.
28
И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његову код отаца његовијех у граду Давидову.
29
А једанаесте године царовања Јорама, сина Ахавова, поче царовати Охозија над Јудом.
30
Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора.
31
И кад Јуј улажаше на врата, рече она: Је ли мир, Зимрије, крвниче господара својега?
32
А он погледа на прозор и рече: Ко је са мном? Ко? Тада погледаше у њ два-три дворанина.
33
А он им рече: Баците је доље. И бацише је, и прште крв њезина по зиду и по коњма, и погази је.
34
Потом ушавши једе и пи, па рече: Видите ону проклетницу и погребите је, јер је царска кћи.
35
И отидоше да је погребу и не нађоше од ње ништа до лубању и стопала и шаке.
36
И дођоше натраг и јавише, а он рече: То је ријеч Господња, коју је рекао преко слуге својега Илије Тесвићанина говорећи: У пољу Језраелском изјешће пси тијело Језавељино.
37
Нека буде тијело Језавељино као гној на њиви у пољу Језраелском да се не може казати: Ово је Језавеља.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.