Стари завет · Историјске књиге
2. о царевима 5
Царство Израиљево. Јелисеј исцјељује губавога Сиријца Немана и кажњава Гијезија губом.
1
И бјеше Неман, војвода цара Сирскога, човјек велик у господара својега и у части, јер преко њега сачува Господ Сирију; али тај велики јунак бјеше губав.
2
А из Сирије изиде чета и зароби у земљи Израиљској малу дјевојку, те она служаше жену Неманову.
3
И она рече својој госпођи: О кад би мој господар отишао к пророку у Самарији! Он би га опростио од губе.
4
Тада Неман отиде к своме господару и јави му говорећи: Тако и тако каже дјевојка из земље Израиљске.
5
А цар Сирски рече му: Хајде, иди, а ја ћу послати књигу цару Израиљеву. И он отиде, и понесе десет таланата сребра и шест тисућа сикала злата и десеторе стајаће хаљине.
6
И однесе књигу цару Израиљеву која овако говораше: Ето, кад ти дође ова књига, знај да шаљем к теби Немана, слугу својега, да га опростиш губе.
7
А кад цар Израиљев прочита књигу, раздрије хаљине своје и рече: Зар сам ја Бог да могу убити и повратити живот, те шаље к мени да опростим човјека губе? Пазите и видите како тражи задјевице са мном.
8
А кад чу Јелисеј, човјек Божји, да је цар Израиљев раздро хаљине своје, посла к цару и поручи: Зашто си раздро хаљине своје? Нека дође к мени да позна да има пророк у Израиљу.
9
И тако дође Неман с коњма и колима својим, и стаде на вратима дома Јелисејева.
10
А Јелисеј посла к њему и поручи: Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тијело твоје и очистићеш се.
11
Тада се расрди Неман и пође говорећи: Гле! Ја мишљах, он ће изаћи к мени, и стаће и призваће име Господа Бога својега, и метнути руку своју на мјесто и очистити губу.
12
Нијесу ли Авана и Фарфар воде у Дамаску боље од свијех вода Израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се, отиде гњеван.
13
Али слуге његове приступивши рекоше му говорећи: Оче, да ти је казао пророк што велико, не би ли учинио? А зашто не би кад ти рече: Окупај се, па ћеш се очистити?
14
И тако сиђе и зарони у Јордан седам пута по ријечима човјека Божијега, и тијело његово поста као у малога дјетета и очисти се.
15
Тада се врати к човјеку Божијему са пратњом својом, и дошав стаде пред њим и рече: Ево, сад видим да нема Бога нигдје на земљи до у Израиљу. Него узми дар од слуге својега.
16
Али он рече: Тако да је жив Господ пред којим стојим, нећу узети. И он наваљиваше на њ да узме; али он не хтје.
17
Тада рече Неман: Кад нећеш, а оно нека се да слузи твојему ове земље колико могу понијети двије мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу.
18
А Господ нека опрости ово слузи твојему: Кад господар мој уђе у дом Римонов да се поклони ондје, па се прихвати за моју руку, да се и ја поклоним у дому Римонову, нека опрости Господ слузи твојему кад се тако поклоним у дому Римонову.
19
А он му рече: Иди с миром. И он отиде од њега и пријеђе једно потркалиште.
20
Тада рече Гијезије, слуга Јелисеја, човјека Божијега: Гле, господар мој не хтје примити из руку тога Немана Сирца што бјеше донио. Али тако да је жив Господ, потрчаћу за њим и узећу што од њега.
21
И Гијезије отрча за Неманом. А кад га видје Неман гдје трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: Је ли добро?
22
А он рече: Добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: Ево, баш сад дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине.
23
А Неман рече: Узми и два таланта. И натјера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца и двоје стајаће хаљине, и даде двојици момака својих да носе пред њим.
24
А он кад дође на брдо, узе из руку њиховијех и остави у једној кући, а људе отпусти, те отидоше.
25
Потом дошавши стаде пред Господаром својим. А Јелисеј му рече: Откле Гијезије? А он рече: Није ишао слуга твој никуда.
26
Али му он рече: Зар срце моје није ишло онамо кад се човјек врати с кола својих преда те? Зар је то било вријеме узимати сребро и узимати хаљине, маслинике, винограде, овце, говеда, слуге и слушкиње?
27
Зато губа Неманова нека прионе за те и за сјеме твоје довијека. И отиде од њега губав, био као снијег.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.