Стари завет · Историјске књиге
2. о царевима 13
Царство Израиљево: Јоахаз и Јоас. Јелисеј умире. Његово тело васкрсава мртваца.
1
Године двадесет треће царовања Јоаса, сина Охозијина, над Јудом зацари се Јоахаз, син Јујев, над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година.
2
И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гријесима Јеровоама, сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља и не одступи од њих.
3
Зато се разгњеви Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу, цару Сирском, и у руке Вен-Ададу, сину Азаилову, за све оно вријеме.
4
Али се Јоахаз помоли Господу и Господ га услиши, јер видје невољу Израиљеву како их мучи цар Сирски.
5
И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке Сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као прије.
6
Али не одступише од гријехова дома Јеровоамова којима на гријех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији.
7
А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет тисућа пјешака; него их поби цар Сирски и сатре их, те бише као прах кад се врше.
8
А остала дјела Јоахазова и све што је чинио и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?
9
И почину Јоахаз код отаца својих и погребоше га у Самарији; а на мјесто његово зацари се Јоас, син његов.
10
Године тридесет седме царовања Јоасова над Јудом зацари се Јоас, син Јоахазов, над Израиљем у Самарији и царова шеснаест година.
11
И чињаше што је зло пред Господом, не одступи ни од једнога гријеха Јеровоама, сина Наватова, који наведе Израиља на гријех, него у њима хођаше.
12
А остала дјела Јоасова и све што је чинио и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом, царем Јудинијем, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?
13
И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам сједе на пријесто његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевијех.
14
А Јелисеј разбоље се од болести од које и умрије; и Јоас, цар Израиљев, дође к њему и плачући пред њим, говораше: Оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!
15
А Јелисеј му рече: Узми лук и стријеле. И он узе лук и стријеле.
16
Тада рече цару Израиљеву: Натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисеј метну руке своје цару на руке.
17
И рече: Отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисеј рече: Пусти стријелу. И он пусти стријелу, а Јелисеј рече: Стријела избављења Господњега, стријела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку и сатрћеш их.
18
Још рече: Узми стријеле. И узе, а он рече цару Израиљеву: Удари у земљу. И удари три пута, па стаде.
19
Тада се расрди на њ човјек Божји и рече: Да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвијем; а сада ћеш их само три пута разбити.
20
Потом умрије Јелисеј и погребоше га. А друге године ударише чете Моавске на земљу.
21
И догоди се кад погребаваху некога човјека, угледаше чету и бацише човјека у гроб Јелисејев; и кад човјек паде и дотаче се костију Јелисејевих, оживје и уста на ноге своје.
22
А Азаило, цар Сирски, мучаше Израиља свега вијека Јоахазова.
23
Али се Господу сажали за њима и смилова се на њих и погледа на њих, због завјета својега с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хтје их истријебити и не одврже их од себе до сада.
24
И умрије Азаило, цар Сирски, и на његово се мјесто зацари Вен-Адад, син његов.
25
А Јоас, син Јоахазов, поврати из руку Вен-Адада, сина Азаилова, градове које бјеше Азаило узео ратом Јоахазу, оцу његову; три пута га разби Јоас и поврати градове Израиљеве.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.