Стари завет · Историјске књиге
2. о царевима 2
Царство Израиљево: Илијин одлазак на небо. Јелисеј исцјељује воду у Јерихону и кажњава дјецу у Ветиљу.
1
А кад Господ шћаше узети Илију у вихору на небо, пођоше Илија и Јелисеј из Галгала.
2
И рече Илија Јелисеју: Остани ти овдје, јер мене Господ шаље до Ветиља. Али Јелисеј рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. И дођоше у Ветиљ.
3
Тада дођоше к Јелисеју синови пророчки који бијаху у Ветиљу, и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твојега од тебе? А он рече: Знам, мучите.
4
Опет му рече Илија: Јелисеју, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. А он рече: Тако жив био Господ и тако жива била душа твоја, нећу те оставити. Тако дођоше у Јерихон.
5
А синови пророчки који бијаху у Јерихону, приступише к Јелисеју, и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твојега? А он рече: Знам, мучите.
6
Опет му рече Илија: Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица.
7
И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима издалека, а они обојица уставише се код Јордана.
8
И узе Илија плашт свој и савив га, удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пријеђоше обојица сухим.
9
А кад пријеђоше, рече Илија Јелисеју: Ишти шта хоћеш да ти учиним докле се нијесам узео од тебе. А Јелисеј рече: Да буду два дијела духа твојега у мене.
10
А он му рече: Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити.
11
И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.
12
А Јелисеј видећи то викаше: Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови! И не видје га више; потом узе хаљине своје и раздрије их на два комада.
13
И подиже плашт Илијин, који бјеше спао с њега, и вратив се стаде на обали Јорданској.
14
И узев плашт Илијин који бјеше спао с њега, удари по води и рече: Гдје је Господ Бог Илијин? А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пријеђе Јелисеј.
15
А кад с друге стране видјеше синови пророчки, који бијаху у Јерихону, рекоше: Почину дух Илијин на Јелисеју. И сретоше га и поклонише му се до земље.
16
И рекоше му: Ево, има у слуга твојих педесет јунака, нека иду и траже твојега господара да га не буде узео дух Господњи и бацио га на какво брдо или у какав до. А он рече: Не шаљите.
17
Али они наваљиваху на њ докле му се не досади, те рече: Пошљите. И послаше педесет људи који га тражише три дана, али не нађоше.
18
И вратише се к њему, а он бијаше у Јерихону, па им рече: Нијесам ли вам говорио да не идете?
19
Тада грађани рекоше Јелисеју: Гле, добро је живјети у овом граду, као што господар наш види; али је вода зла и земља неродна.
20
А он им рече: Донесите ми нов кутао и метните у њ соли. И донесоше му.
21
А он изиде на извор и баци у њ со говорећи: Овако вели Господ: Исцијелих ову воду да не буде више од ње смрти ни неродности.
22
И вода поста здрава до данашњега дана, по ријечи Јелисејевој коју изрече.
23
Потом отиде оданде у Ветиљ; и кад иђаше путем, изидоше мала дјеца из града и ругаху му се говорећи му: Ходи, ћело! Ходи, ћело!
24
А Јелисеј обазре се и, видећи их, прокле их именом Господњим. Тада изидоше двије медвједице из шуме и растргоше четрдесет и двоје дјеце.
25
Оданде отиде на гору Кармилску, а оданде се врати у Самарију.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.