2. о царевима 22

Осам година бијаше Јосији кад поче царовати, и царова тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му бјеше име Једида, кћи Адајева, из Воската.

Он чињаше што је право пред Господом и хођаше свијем путем Давида, оца својега, и не одступаше ни надесно ни налијево.

А осамнаесте године царовања Јосијина посла цар Сафана, сина Азалије, сина Месуламова, писара, у дом Господњи говорећи:

Иди ка Хелкији, поглавару свештеничком, нека изброји новце донесене у дом Господњи, што су накупили од народа вратари.

И нека их да посленицима који надгледају дом Господњи, па нека дају посленицима који раде око дома Господњега да се оправи што је трошно у дому.

Дрводјељама и каменарима и зидарима, и да се купује дрво и камен тесани да се оправи дом.

Али да им се не траже рачуни од новаца који им се даду, јер ће вјерно радити.

Тада рече Хелкија, поглавар свештенички, Сафану, писару: Нађох законик у дому Господњем. И Хелкија даде књигу Сафану, и он је прочита.

А Сафан, писар, отиде к цару и јави цару говорећи: Покупише слуге твоје новце што се нађоше у дому, и предаше их посленицима који надгледају дом Господњи.

И каза Сафан, писар, цару говорећи: Књигу ми даде Хелкија свештеник. И прочита је Сафан цару.

А кад цар чу ријечи у законику, раздрије хаљине своје.

И заповједи цар Хелкији свештенику и Ахикаму, сину Сафанову, и Ахвору, сину Михејину, и Сафану, писару, и Асаји, слузи цареву, говорећи:

Идите, упитајте Господа за ме и за народ и за свега Јуду ради ријечи ове књиге што се нађе; јер је велик гњев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше ријечи ове књиге да чине све онако како нам је написано.

И тако отиде Хелкија свештеник и Ахикам и Ахвор и Сафан и Асаја к пророчици Олди, жени Салума, сина Текуја, сина Араса, ризничара; а она стајаше у Јерусалиму у другом крају, и говораше с њом.

А она им рече: Овако вели Господ Бог Израиљев: Кажите човјеку који вас је послао к мени:

Овако вели Господ: Ево, пустићу зло на то мјесто и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин,

Зато што ме оставише и кадише другим боговима да би ме гњевили својим дјелима руку својих; зато се гњев мој распалио на то мјесто, и неће се угасити.

А цару Јудину, који вас је послао да упитате Господа, овако му кажите: Овако вели Господ Бог Израиљев за ријечи које си чуо:

Што је умекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом кад си чуо шта сам говорио за то мјесто и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ.

Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видјети зла које ћу пустити на то мјесто. И казаше то цару.